Mišići su često shvaćeni kao jednostavni mehanički motori, ali njihova uloga je mnogo složenija. Kada se mišić kontrahuje, oslobađa se stotine molekula poznatih kao mijokini, koji su ključni za pravilno funkcionisanje organizma. Ova otkrića su dovela do ideje da je „vežbanje lek“, ali to je samo deo istine.
U stvarnosti, vežbanje je jednako važno za naše zdravlje kao i disanje ili ishrana. Sedentarni način života i nedostatak kretanja mogu se smatrati izvorom bolesti. Mijokini su hormoni koji komuniciraju putem krvotoka sa raznim organima, uključujući mozak, masno tkivo, jetru, kosti i imunološki sistem.
Najviše proučavani mijokin do danas je interleukin-6 (IL-6). Iako se oslobađa i u mirovanju, njegovi nivoi su do 100 puta viši tokom vežbi visokog intenziteta. Takođe su važni irisin, koji pomaže u održavanju ravnoteže telesne masti, i neurotrofni faktor deriviran iz mozga (BDNF), koji je uključen u neuroplastičnost i kognitivne funkcije.
Vežbanje stimuliše i druge organe da oslobađaju ekserkine, koji su jednako važni za zdravlje. Istraživanje iz 2022. godine otkrilo je ulogu ovih molekula u kardiovaskularnom, metaboličkom, imunološkom i neurološkom zdravlju. Kada smo neaktivni, rizik od bolesti i smrtnosti se povećava.
Mijokini deluju na različite načine u različitim delovima tela. Nedavne publikacije identifikuju najmanje devet mijokina koji utiču na pravilno funkcionisanje imunološkog sistema. Ovi uključuju irisin, dekorin i interleukine IL-6, IL-7 i IL-15, koji tokom vežbanja podstiču proliferaciju i diferencijaciju imunoloških ćelija.
Mišići direktno utiču na mozak putem „osi mišić-mozak“. Dokazi pokazuju da molekuli poput BDNF, irisina i kathepsina B mogu stimulisati formiranje novih neurona. Ovi molekuli su povezani sa poboljšanjem učenja i pamćenja, kao i zaštitom od kognitivnog opadanja.
Tokom vežbanja, IL-6 igra ključnu ulogu u mobilizaciji masnih kiselina iz masnog tkiva, što pomaže u sagorevanju masti i održavanju nivoa glukoze u krvi. Takođe reguliše osetljivost na insulin, omogućavajući mišićima efikasnije korišćenje glukoze. Ovaj mehanizam objašnjava neke od koristi vežbanja u prevenciji dijabetesa tipa 2.
Mišići deluju kao „metabolički termostat“ koji reguliše potrošnju energije. Iako bi vežbanje za pacijente sa srčanim oboljenjima trebalo da propisuje zdravstveni radnik, ono može pomoći u prevenciji kardiovaskularnih bolesti. Fizička aktivnost pokreće oslobađanje ekserkina, koji poboljšavaju vaskularnu funkciju i smanjuju krutost arterija.
Mišići takođe interaguju sa skeletom. Više mijokina podstiče formiranje i remodelovanje kostiju, što je neophodno za prevenciju osteoporoze. Članak objavljen u The Lancet Oncology identifikuje sedentaran način života kao faktor rizika za više od 10 vrsta raka.
