Svet se suočava sa „globalnim bankrotstvom vode“, navodi istraživački institut Ujedinjenih nacija. Prekomerna upotreba, zagađenje i klimatske promene dovele su do stanja u kojem mnogi vodni sistemi više ne mogu da se oporave. Izveštaj predlaže termin „bankrotstvo vode“ kao stanje u kojem dugoročna upotreba vode premašuje mogućnosti ponovnog snabdevanja.
Ovo stanje se ogleda u smanjenju velikih jezera i sve većem broju reka koje ne dostižu more tokom dela godine. U poslednjih pet decenija nestalo je oko 410 miliona hektara močvarnih područja, što je gotovo veličina Evropske unije. Iscrpljivanje podzemnih voda je još jedan znak ovog bankrotstva.
Otprilike 70 procenata glavnih akvifera koji se koriste za pijaću vodu i navodnjavanje beleži dugoročne padove, dok se „dan nula“ krize, kada potražnja premašuje ponudu, sve više javlja. Klimatske promene dodatno pogoršavaju situaciju, uz gubitak više od 30 procenata glacijalne mase od 1970. godine.
Posledice su vidljive na svim naseljenim kontinentima, ali ne svaka zemlja pojedinačno je bankrotirala u pogledu vode, rekao je Kaveh Madani, direktor UNU-INWEH-a. On je naglasio da je potrebno preispitati politike i da vlade treba da budu iskrene u vezi sa ovom krizom.
Madani je pozvao na usvajanje novog okvira i prepoznavanje ove gorke realnosti pre nego što dođe do nepopravljivih šteta. Izveštaj se oslanja na postojeće podatke i statistike, ne pružajući iscrpan pregled svih problema sa vodom, već pokušava redefinisati situaciju.
