Studija na miševima sugeriše da ishrana oca može da oblikuje anksioznost njegovih sinova i metaboličko zdravlje njegovih ćerki pre nego što su uopšte začete.
Novo istraživanje objavljeno u Nature Communications otkriva da ravnoteža makronutrijenata u ishrani mužjaka miševa utiče na nivo anksioznog ponašanja sinova i metaboličko zdravlje ćerki.
Istraživanje pruža korak ka razumevanju kako se efekat ishrane može prenositi sa jedne generacije na drugu preko očeve sperme. To bi na kraju moglo da pruži smernice za ishranu za buduće očeve, sa ciljem da se smanji rizik od metaboličkih bolesti i poremećaja raspoloženja u sledećoj generaciji.
Roditelji vole da veruju da mogu da oblikuju interesovanja i ponašanje svoje dece, sa različitim uspehom. Ali nova studija međunarodnog tima istraživača potvrđuje da je to slučaj sa miševima, pri čemu otac oblikuje zdravlje svoje dece kroz sopstvenu ishranu.
Naučnici su već otkrili da ishrana mišjeg oca može da utiče ne samo na njegovo reproduktivno zdravlje već i na zdravlje njegovog potomstva. Preterano ili nedovoljno hranjenje mužjaka miševa može uticati na metabolizam i ponašanje njihovih potomaka, kao i na rizik od raka).
Ono što se manje razume jeste da li postoje različiti tipovi zdravstvenih uticaja na zdravlje potomaka, u zavisnosti od vrste i sastava ishrane mužjaka miševa pre začeća.
Ovo je bila polazna tačka za istraživanje naučnika u međunarodnom konzorcijumu GECKO, sa vodećim istraživačima u Kopenhagenu, Sidneju i Čikagu.
U Centru Charles Perkins Univerziteta u Sidneju u Australiji istraživači su hranili mužjake miševa jednom od deset dijeta koje se razlikuju u proporcijama proteina, masti i ugljenih hidrata, a zatim su im dozvolili da se pare sa ženkama koje su odgajane na standardnoj ishrani. Zatim su proučavani ponašanje i fiziologija dobijenih štenaca.
Naučnici su otkrili da je veća verovatnoća da će muški miševi hranjeni dijetama sa niskim sadržajem proteina i ugljenih hidrata imati muško potomstvo sa višim nivoom anksioznosti, mereno vremenom provedenim u bezbednosnim zonama njihovog lavirinta. Takođe su otkrili da je veća verovatnoća da će mužjaci miševa koji su hranjeni dijetama sa visokim sadržajem masti imati ćerke sa većim nivoom telesne masti i markerima metaboličke bolesti.
„Naša studija pokazuje da vrsta ishrane koja se jede pre začeća može da programira specifične karakteristike sledeće generacije“, kaže ko-stariji autor i vođa konzorcijuma GECKO, profesor Romain Barres, sa Univerziteta u Kopenhagenu i Univerziteta Azurna obala u Nici. .
„Neverovatno je da smo titriranjem mešavine proteina, masti i ugljenih hidrata u ishrani oca mogli da utičemo na specifične karakteristike zdravlja i ponašanja njegovih sinova i ćerki. Ovde je u igri neka važna biologija“, rekao je profesor Stiven Simpson, ko-senior autor i akademski direktor Centra Čarls Perkins na Univerzitetu u Sidneju.
Tim je takođe primetio da muškarci na dijeti sa malo proteina takođe jedu više hrane u celini. Međutim, zahvaljujući dizajnu studije, mogli su da utvrde da su i količina kalorija i sastav makronutrijenata u ishrani muškaraca uticali na zdravlje njihovog potomstva.
„Naša studija pokazuje da nije samo jedenje previše ili premalo, već sastav ishrane koji može da utiče na buduću decu“, kaže profesor Romen Bares.
Rad je sproveden na miševima i otvorio je put timu da proučava uključene molekularne mehanizme. Rad sa mišem deo je šire serije studija u okviru konzorcijuma GECKO, koje uključuju ljude i druge sisare u partnerskim institucijama.
„Mislimo da je naša studija korak ka uspostavljanju smernica za ishranu za očeve, sa krajnjim ciljem da se smanji rizik od metaboličkih bolesti i poremećaja raspoloženja kod sledeće generacije“, kaže profesor Romain Barres.
