I demencija i padovi su zdravstveni problemi koji se često povezuju sa starenjem, a mnoge studije su ispitivale vezu između njih. Postoje dokazi da slični neurološki problemi mogu biti uključeni, a stariji odrasli sa demencijom su češće doživljavali padove nego oni bez. Međutim, do sada nije bilo jasno da li padovi prethode demenciji.
„Ova studija pruža prve kvantitativne dokaze, zasnovane na sistematskom pregledu i meta-analizi, koji pokazuju povezanost između istorije padova kod sredovečnih i starijih odraslih i kasnijeg rizika od demencije,“ piše tim. Identifikovali su više od 35.000 zapisa pre nego što su suzili na 7 studija koje su ispunjavale kriterijume uključivanja.
U sedam uključenih studija bilo je više od 2,9 miliona učesnika, svi stariji od 40 godina i bez demencije na početku. Pet od ovih studija pratilo je slične metodologije, omogućavajući da se njihovi podaci kombinuju za meta-analizu. Četiri su doprinela analizi incidencije demencije među sredovečnim i starijim odraslima sa istorijom padova.
Blizu polovine učesnika u tih četiri studije imalo je istoriju padova, a 11,6 procenata te kohorte kasnije je dobilo dijagnozu demencije. Među onima bez istorije padova, samo 7,7 procenata je razvilo demenciju. Odvojena, prilagođena analiza rizika povezanosti između padova i buduće demencije uključila je tri od pet studija.
U ovim tri studijama, jedan pad bio je povezan sa 20 procenata većim rizikom od buduće demencije, dok su višestruki padovi bili povezani sa 74 procenata većim rizikom. Tim je takođe sproveo sistematski pregled povezanosti između padova i buduće demencije, koristeći četiri studije koje su ispunjavale kriterijume uključivanja, ali nisu mogle biti uključene u prilagođenu analizu rizika zbog nespojivih metodologija.
Njihovi rezultati su i dalje pokazali intrigantnu vezu. Jedna studija je otkrila da su učesnici koji su povređeni u padu imali 21 procenat veću šansu da budu dijagnostikovani sa demencijom u roku od godine dana. Druga je pokazala da je u četiri godine pre dijagnoze demencije rizik od padova koji uzrokuju povredu postepeno rastao i dostigao vrhunac u godini dijagnoze.
„Ovi nalazi snažno se poklapaju sa rezultatima naše meta-analize, sugerišući da padovi nisu samo slučajni, već služe kao rani klinički marker ubrzanog neurodegenerativnog opadanja,“ pišu istraživači. Zašto bi padovi i demencija bili povezani? Istraživači sugerišu tri moguća mehanizma koja mogu delovati zajedno.
Prvo, najobičnije i direktno: padovi uzrokuju povrede koje mogu dovesti do demencije. To je svakako moguće, kaže tim, posebno sa povredama glave koje su već povezane sa povećanim rizikom od demencije.
