Tim istraživača iz IBS Centra za klimatsku fiziku (ICCP) na Nacionalnom univerzitetu Pusan u Južnoj Koreji razvio je novi model koji predviđa kako bi klima i život na Zemlji reagovali na potencijalni sudar asteroida srednje veličine (~500 m). Studija, objavljena u časopisu Science Advances, pruža dublji uvid u moguće posledice ovakvog događaja na atmosferu, kopnene i morske ekosisteme.
Iako većina objekata bliskih Zemlji ne predstavlja direktnu opasnost, asteroid Bennu, prečnika oko 500 m, ima procenjenu verovatnoću sudara sa Zemljom od 1 prema 2.700 u septembru 2182. Istraživači su koristili superkompjuter IBS Aleph da simuliraju sudar asteroida sa Zemljom i analiziraju njegove posledice na globalnu klimu i biosferu.
Simulacije su pokazale da bi udar asteroida izazvao ubrizgavanje između 100 i 400 miliona tona prašine u atmosferu, što bi dovelo do globalnog zatamnjenja Sunca i značajnih klimatskih poremećaja.
Najintenzivniji scenario predviđa:
- Globalno zahlađenje do 4°C.
- Smanjenje količine padavina za 15%.
- Uništenje ozonskog omotača za 32%, što bi povećalo štetno UV zračenje.
Ove promene bi trajale između 3 i 4 godine, pri čemu bi određeni regioni pretrpeli još drastičnije posledice.
Jedan od ključnih nalaza istraživanja jeste kako bi različiti ekosistemi reagovali na ove promene. Zatamnjenje Sunca bi smanjilo fotosintezu na kopnu i u okeanima za 20-30%, što bi ugrozilo globalne lance ishrane.
Međutim, dok bi kopnene biljke sporo oporavljale produktivnost, plankton u okeanima bi pokazao suprotan efekat. Istraživači su otkrili da bi planktonske zajednice, naročito dijatome, mogle čak i da procvetaju u roku od šest meseci nakon sudara.
„Neočekivano povećanje planktonske produktivnosti rezultat je visokog sadržaja gvožđa u asteroidnoj prašini, koja bi obogatila okeane i podstakla cvetanje algi“, objašnjava prof. Akel Timmermann, direktor ICCP-a i koautor studije.
Povećana populacija fitoplanktona dovela bi do porasta zooplanktona – malih organizama koji se njima hrane – što bi moglo pomoći u stabilizaciji morskih ekosistema i ublažavanju nesigurnosti u snabdevanju hranom izazvane smanjenjem kopnene vegetacije.
S obzirom na to da se asteroidi srednje veličine sudaraju sa Zemljom na svakih 100.000 do 200.000 godina, istraživači sugerišu da su rani ljudski preci možda već preživeli slične događaje.
„Klimatske promene izazvane asteroidnim udarima mogle su imati značajan uticaj na ljudsku evoluciju i genetsku adaptaciju“, ističe prof. Timmermann.
U sledećoj fazi istraživanja, naučnici planiraju koristiti napredne kompjuterske modele kako bi proučili moguće odgovore ljudskih društava na ovakve kataklizmične događaje u prošlosti i potencijalne strategije prilagođavanja u budućnosti.
Ova studija pruža ključne uvide u to kako bi sudar asteroida srednje veličine mogao uticati na Zemlju. Iako bi posledice bile ozbiljne – od globalnog zahlađenja do poremećaja u lancima ishrane – neočekivano povećanje planktonske produktivnosti moglo bi igrati ulogu u stabilizaciji ekosistema. Ovi nalazi naglašavaju važnost dalje analize i pripreme za potencijalne planetarne pretnje.
