Stručnjaci su upozorili da je nedavno otkrivanje ptičjeg gripa kod sisara, uključujući lisice, vidre, kune, foke, pa čak i grizlije, zabrinjavajuće, ali su naglasili da bi virus morao značajno da mutira da bi se proširio među ljudima.
Od kraja 2021. Evropu je zahvatila najgora ikada epidemija ptičijeg gripa, a Severna i Južna Amerika su takođe doživele ozbiljne epidemije.
Ovo je dovelo do uništavanja desetina miliona domaće živine širom sveta, od kojih je većina bila soja H5N1. Globalna epidemija je takođe odgovorna za smrt desetina hiljada divljih ptica.
Tom Peacock, virolog sa Imperijal koledža u Londonu, rekao je za AFP da predstavlja „panzootiju“ – pandemiju među životinjama, u ovom slučaju pticama.
„Nismo potpuno sigurni zašto se to sada dešava, ali mislimo da bi to moglo biti izazvano malo drugačijim sojem H5N1 koji se veoma efikasno širi među divljim pticama selicama“, rekao je Peacock.
Retko je da ptičji grip pređe na sisare — a još ređe je da ljudi zaraze potencijalno smrtonosni virus.
U četvrtak je britanska zdravstvena agencija saopštila da je lisica nedavno bila pozitivna na H5N1.
Pridružuje se osam lisica i vidra koje su prošle godine bile pozitivne u Velikoj Britaniji, a sve su imale mutaciju PB2.
Peacock je rekao da ova mutacija „omogućava virusu da se bolje replicira u ćelijama sisara“.
Ali dalje mutacije bi bile potrebne da bi virus izazvao pandemiju gripa kod ljudi, dodao je on.
Francuska je prošle nedelje objavila da je mačka ugašena nakon što je bila pozitivna na H5N1.
A prošlog meseca, služba za parkove američke države Montana saopštila je da su tri grizlija sa ptičjim gripom eutanazirana.
Za sve ove sisare se sumnjalo da su jeli zaražene ptice.
Pol Vigli, profesor životinjskih mikrobnih ekosistema na britanskom univerzitetu u Bristolu, rekao je da, iako „nema prenosa unutar populacija sisara, rizik za ljude ostaje nizak“.
Međutim, dve nedavne infekcije većeg obima izazvale su zabrinutost da ptičji grip ima potencijal da se širi između sisara.
Jedna je bila izbijanje H5N1 sa mutacijom PB2 na jednoj španskoj farmi u oktobru koja je dovela do odstrela više od 50.000 minka.
Istraživanje objavljeno u časopisu Eurosurveillance prošlog meseca kaže da njegovi nalazi „ukazuju da je na zahvaćenoj farmi možda došlo do daljeg prenosa virusa na druge kune“.
Prenos između minka nije potvrđen, a dalja istraživanja su u toku.
Masovna smrt oko 2.500 ugroženih foka pronađenih duž ruske obale Kaspijskog mora prošlog meseca takođe je izazvala zabrinutost.
Istraživač sa ruskog državnog univerziteta u Dagestanu, Alimurad Gadžijev, rekao je prošle nedelje da su rani uzorci foka „pozitivni na ptičiji grip“, dodajući da još uvek proučavaju da li je virus izazvao odumiranje.
Peacock je upozorio da postoje različiti izveštaji iz Rusije o fokama koje su mogle da se zaraze virusom jedući zaražene morske ptice.
Ali ako bi foke zaista zarazile ptičji grip jedni drugima, to bi „bio još jedan veoma zabrinjavajući razvoj“, dodao je on.
„Epidemija nerca, povećan broj infekcija sisara lovaca i potencijalna epidemija foka sve bi ukazivalo na to da ovaj virus ima potencijal da izazove pandemiju“ kod ljudi, rekao je on.
Dejvid Hejman, specijalista za zarazne bolesti na Londonskoj školi higijene i tropske medicine, pozvao je na oprez.
Više slučajeva ptičijeg gripa moglo bi biti otkriveno kod sisara jer su zemlje pojačale testiranje, rekao je on.
„Ovo se možda dešava godinama i ništa se zaista nije dogodilo“, rekao je on za AFP.
Ali uvek je bilo zabrinjavajuće kada virus gripa uđe u sisare „jer su oni često tačka mešanja virusa gripa, ili stvaraju okruženje u kome mogu da se pojave mutacije i onda se mogu prilagoditi kod ljudi“, dodao je on.
Čak i da se to dogodilo, rekao je da postoje odlični sistemi nadzora u Evropi i Severnoj Americi i da je H5N1 intenzivno istražen otkako se prvi put pojavio u Kini i Hong Kongu 1996. godine.
Ako je H5N1 mutirao u soj koji bi mogao da cirkuliše među ljudima, trenutna vakcina protiv sezonskog gripa mogla bi se prilično lako ažurirati da bi je uključila, rekao je on.
Agencija za zdravstvenu bezbednost Ujedinjenog Kraljevstva saopštila je da „nema dokaza o trajnom prenosu ptičjeg gripa sa čoveka na čoveka.
Tokom poslednje dve decenije, bilo je 868 potvrđenih slučajeva H5N1 kod ljudi sa 457 smrtnih slučajeva, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije. Prošle godine bila su četiri potvrđena slučaja i jedan smrtni slučaj.
Prošlog meseca, Ekvador je prijavio prvi slučaj u Južnoj Americi virusa ptičjeg gripa A(H5) kod čoveka — devetogodišnje devojčice koja je bila u kontaktu sa živinom u dvorištu.
Stručnjaci su pozvali na kontinuirani nadzor ptičijeg gripa kod divljih ptica, živine i sisara, kako bi ljudi ograničili njihovu izloženost.
