Dinoflagelati, ključni organizmi u vodenim ekosistemima, mogu preći u uspavanu fazu poznatu kao ciste, omogućavajući im preživljavanje u morskim sedimentima i do 150 godina. Ovaj proces igra presudnu ulogu u dinamici populacije i širenju ovih mikroorganizama, ali molekularni mehanizmi koji regulišu uspavanost i klijanje cista ostali su uglavnom neistraženi.
Nedavna studija, objavljena 7. februara u časopisu Science Advances, otkrila je ključne metaboličke i genetske procese koji omogućavaju dinoflagelatnim cistama da održe održivost u ekstremnim uslovima. Istraživanje je sprovedeno od strane naučnika iz Instituta za okeanologiju Kineske akademije nauka (IOCAS) u saradnji sa Univerzitetom u Konektikatu.
Koristeći specifične molekularne metode, istraživači su otkrili da većina gena uključenih u ključne metaboličke procese ostaje aktivna čak i tokom uspavanosti cista, osim gena povezanih s fotosintezom. Posebno su identifikovani mehanizmi autofagije – procesa recikliranja ćelijskih resursa – kao ključni faktor za održavanje dugotrajnog stanja mirovanja.
Takođe, studija je pokazala da dva fitohormona, apscizinska kiselina (ABA) i giberelinska kiselina (GA), imaju suprotstavljene uloge u regulisanju uspavanosti i aktivacije cista. Uslovi poput niske temperature i tame, koji dominiraju u morskim sedimentima, povećavaju nivo ABA i smanjuju GA, čime se održava dugotrajna uspavanost cista u prirodnim sredinama.
Ovo istraživanje značajno unapređuje razumevanje životnog ciklusa dinoflagelata i moglo bi imati važne implikacije u predviđanju i kontroli štetnih cvetanja algi, koja predstavljaju ozbiljan ekološki problem u priobalnim vodama širom sveta.
