Prvo, šta zapravo znači kada su pesme podešene na A 432Hz? Hertz (ili Hz) je mera frekvencije, odnosno broj vibracija zvučnih talasa u sekundi. Zvuci se prenose kao talasi kroz vazduh koji udaraju u našu bubnu opnu i stvaraju osećaj sluha. Što brže vibriraju zvučni talasi, viši je ton.
U standardnom koncertnom podešavanju, ton A iznad srednjeg C je podešen na 440Hz. Podešavanje na 432Hz jednostavno znači da je ton A i svi ostali tonovi u muzici podešeni malo niže od normalnog. Neki tvrde da je 432Hz bliže prirodnim harmonijskim frekvencijama nego 440Hz i da je korišćenje ovog podešavanja bolje za dobrobit.
Ideja da zvuci ili muzika mogu isceliti ili nas uskladiti sa kosmosom nije nova. Dugo pre društvenih mreža, stari Grci su povezivali zvuk sa frekvencijama univerzuma. Pitagora je predložio da su muzičke note vođene jednostavnim numeričkim odnosima, istim onim odnosima za koje je verovao da čine osnovu samog kosmosa.
Iako je koncept kosmičkog usklađivanja intrigantan, malo je naučnih dokaza koji podržavaju ideju da specifične frekvencije imaju bilo kakav magični efekat na dobrobit. U jednoj studiji iz 2019. godine, istraživači su puštali filmske zvučne zapise podešene na 440Hz učesnicima jednog dana, a na 432Hz drugog dana, otkrivajući da su učesnici nakon slušanja 432Hz imali blago smanjen srčani ritam i krvni pritisak.
Međutim, studija je bila ograničena vrlo malim uzorkom i ne-randomizacijom učesnika, što otežava odvajanje pravih efekata frekvencije od očekivanja ili opštih odgovora na opuštanje. Savremena istraživanja sugerišu da efekti zvuka ili muzike na dobrobit manje zavise od bilo koje posebne frekvencije, a više od načina na koji percipiramo i tumačimo zvuk.
Neki su teoretisali da korišćenje frekvencija koje odgovaraju specifičnim obrascima moždanih talasa, kao što su delta talasi (0.5–4Hz, povezani sa dubokim snom) ili alfa talasi (8–12Hz, povezani sa opuštenom budnošću), može pomoći mozgu da se uskladi sa tim frekvencijama i postigne opušteno stanje. Ipak, istraživanja koja podržavaju ovu teoriju su neodređena. Jedna studija iz 2017. godine nije pronašla promene u električnoj aktivnosti u mozgu nakon slušanja takvih frekvencija predstavljenih kao binauralni ritmovi.
Binauralni ritmovi su još jedan oblik zvuka za koji mnogi tvrde da može imati čudesne efekte na dobrobit. Kada se dve malo različite frekvencije puštaju odvojeno u svako uvo, mozak percipira ritmički puls koji je jednak razlici između dve frekvencije. Ovo se naziva binauralni ritam.
Postoje dokazi da se naši fiziološki sistemi (kao što su disanje i srčani ritam) usklađuju sa svakim ritmom koji čujemo. To može pomoći u smanjenju nivoa uzbuđenja ili budnosti. Zato većina nas teži sporijoj, smirenijoj muzici kada želimo da se opustimo, jer sporiji ritam pomaže da usporimo disanje i srčani ritam, čineći nas pospanijima ili smirenijima.
