Par novih studija naučnika sa Univerziteta u Majamiju Rosenstiel School of Marine, Atmospheric, and Earth Science i School of Architecture, bacio je novo svetlo na potencijal arhitektonskih i urbanističkih predloga inspirisanih klimom, nazvanih „klimatopije“, za efikasno rešavaju izazove klimatskih promena. Ove studije analiziraju i specifične projekte visokog profila i širi spektar predloga, pružajući vredne okvire za procenu njihove efikasnosti, izvodljivosti i implikacija na socijalnu pravdu.
Prvi rad se fokusira na detaljnu analizu četiri istaknuta klimatska projektna projekta. Koristeći novi pristup evaluaciji, istraživači su procenili svaki projekat na osnovu njegove efikasnosti, pravednosti i izvodljivosti.
Ključni nalazi ukazuju da bi klimatopije služile kao održiva klimatska rešenja, one moraju da daju prioritet svom utelovljenom ugljičnom otisku, da imaju pristupačne i participativne dizajne i da poseduju potencijal za stvarnu implementaciju ili stimulišu kritički diskurs oko strategija dekarbonizacije i prilagođavanja, obogaćujući angažovanje zajednice u klimatskoj otpornosti. Nalazi su objavljeni u časopisu Jedna Zemlja.
Drugi rad proširuje obim analize na 66 klimatskih predloga iz celog sveta, sa ciljem da se stvori tipologija ovih projekata zasnovana na nizu atributa uključujući odgovor na klimatske promene, status implementacije i sociopolitičke motive.
Studija identifikuje šest primarnih tipova klimatopija: ojačati, šuma, plutati, smanjiti, ponovo koristiti i povući se. Među njima, kategorije Smanjite i ponovo upotrebite pokazuju najdublje angažovanje u društvenopolitičkoj transformaciji, dok tip Šuma pokazuje minimalni potencijal transformacije. Ovaj rad je objavljen u časopisu Klima.
„Ove studije pružaju način da se brzo i kritički proceni da li je data klimatopija efikasna, pravedna i izvodljiva — što su kriterijumi transformacionog klimatskog rešenja“, rekla je Alize Karer, doktorski istraživač na Odeljenju za nauku o životnoj sredini i politiku Škola Rosenstiel i Centar za nauku i politiku ekosistema Abess.
„Rezultati označavaju važan korak ka boljem identifikovanju da li najnovije utopijske šeme dizajna za klimatske promene zaista vode ka transformacionim ishodima, ili su to jednostavno smetnje.“
Klimatopije su predlozi u arhitekturi i urbanističkom planiranju koji imaju za cilj rešavanje ciljeva ublažavanja klimatskih promena i prilagođavanja uz podsticanje sociopolitičke transformacije za svoje stanovnike. Dok su neke klimatopije realizovane, mnoge postoje samo kao teorijski koncepti ili spekulativni dizajni.
Pojava klimatopija naglašava neophodnost metoda kritičke evaluacije kako bi se procenio njihov pravi potencijal kao transformacionih klimatskih rešenja u odnosu na površne distrakcije koje ometaju dugoročni napredak.
„Od ključnog je značaja da društva ponovo zamisle kako smanjujemo sve veće štete i gubitke usled promene klime“, rekla je Katharine Mach, profesorka i predsednica Odeljenja za nauku i politiku životne sredine i viši autor studije.
„Ali klimatopije, identifikovane i analizirane ovde u svojoj raznolikosti, podsećaju i na mogućnosti i na opasnosti pretpostavke da sjajna, naizgled laka rešenja za ukorenjena pitanja mogu spasiti dan.
Autori se nadaju da ovo istraživanje koriste ne samo akademici u zajednici nauke o adaptaciji, već i praktičari i drugi donosioci odluka, kao što su gradski zvaničnici kojima su prezentovani ovi planovi i moraju doneti informisane odluke o njihovoj održivosti kao klimatskim rešenjima.
