Istraživači sa Univerziteta Fudan u Kini želeli su da istraže da li konzumacija kafe može biti zaštitna protiv poremećaja raspoloženja i stresa. Analizirali su podatke 461.586 pojedinaca, svih u dobrom mentalnom zdravlju na početku perioda istraživanja, koji su praćeni u proseku 13,4 godine. Samoprocenjena konzumacija kafe upoređena je sa budućim dijagnozama zdravstvenih problema.
Statistički podaci su pokazali da su oni koji su pili dva do tri šolje kafe dnevno imali najmanju verovatnoću da razviju probleme sa mentalnim zdravljem, u poređenju sa onima koji nisu pili kafu ili su pili više od tri šolje. Na višem kraju skale, konzumacija pet ili više šolja dnevno bila je povezana sa višim rizikom od poremećaja raspoloženja, što sugeriše da je moguće preterati sa kafom.
„Istražene su J-oblikovane asocijacije između konzumacije kafe i mentalnih poremećaja, sugerišući da umerena konzumacija kafe može biti korisna za mentalno zdravlje,“ navode istraživači u svom objavljenom radu. Ova J-oblikovana veza ostala je dosledna za sve vrste kafe – mlevenu, instant i čak i bezkofeinsku – a koristi od konzumacije kafe bile su veće za muškarce u poređenju sa ženama.
Istraživači su pažljivo uzeli u obzir više faktora, uključujući starost, obrazovanje, navike vežbanja i relevantne zdravstvene probleme, povećavajući verovatnoću da je konzumacija kafe bila ključna. Međutim, studija ne dokazuje uzročnost. Učesnici su samo jednom, na početku istraživanja, ispitani o svojim navikama pijenja kafe, a to nije praćeno tokom vremena.
Istraživači su takođe sproveli genetsku analizu, identifikujući pojedince čiji geni sugerišu da bi bolje ili lošije metabolizovali kofein. Međutim, ovi genetski podtipovi nisu značajno uticali na asocijacije.
Poznato je da kafa sadrži mnoge različite bioaktivne jedinjenja, a istraživači smatraju da neka od njih mogu imati umirujući i protivupalni efekat na moždane krugove povezane sa raspoloženjem i stresom. Slični procesi mogli bi štititi mozak od bolesti, sugerišu prethodne studije.
Iako istraživači nisu direktno merili efekte na mozak, nalazi pružaju korisne nove tragove o uticaju kafe na mozak. „Prethodne studije su pokazale neusklađenost u vezi sa konzumacijom kafe i mentalnim zdravljem, posebno depresijom i anksioznošću,“ navode istraživači.
„Te razlike mogu delimično biti objašnjene metodološkom heterogenošću, uključujući razlike u dizajnu studije, veličini uzorka i karakteristikama populacije.“ Prethodna istraživanja povezuju kafu sa dužim životom, zaštitom od srčanih bolesti i poboljšanjem regulacije telesne težine, tako da je već povezana sa brojnim fizičkim zdravstvenim koristima – a sada možemo dodati i mentalne.
S obzirom na to da mentalni zdravstveni problemi postaju sve prisutniji, postoji hitna potreba za pronalaženjem tretmana i preventivnih mera za borbu protiv stresa i anksioznosti. Jednostavna rešenja, poput dnevne šolje kafe ili tri, mogla bi koristiti milionima.
„Istraživanja pokazuju da su mentalni poremećaji sve više prepoznati kao jedan od najvažnijih tereta bolesti za globalno javno zdravlje,“ navode istraživači.
