Rastući broj istraživanja ispituje kako se psihodelici mogu koristiti za lečenje depresije i drugih poremećaja, a nova studija ističe zajednički „neuronski otisak“ među pet poznatih droga. Istraživački tim je analizirao efekte ovih droga kao grupe, umesto pojedinačno, kako bi dobio širu sliku. Istraživane su pet različitih psihodelika: psilocibin, LSD, meskalin, DMT i ajahuasca.
Kombinovanjem fMRI skeniranja mozga ljudi koji su koristili ove supstance, tim je identifikovao dva zajednička obrasca: jaču komunikaciju između različitih mreža u mozgu i selektivno smanjenje povezanosti unutar nekih mreža. „Ovo je proboj u načinu na koji razmišljamo o psihodeličnim drogama,“ kaže Danilo Bzdok sa Univerziteta McGill u Kanadi. „Po prvi put pokazujemo da postoji zajednički imenitelj među drogama koje trenutno smatramo potpuno odvojenim.“
Ključni podaci za studiju uključuju 11 odvojenih skupova podataka, koji obuhvataju 267 ljudi iz pet zemalja, i ukupno 519 skeniranja mozga. Povećana međusobna povezanost koju su istraživači primetili obuhvatila je kortikalne mreže u mozgu koje se bave višim nivoima razmišljanja, kao i regije mozga povezane sa vidom i dodirom.
Izmenjene povezanosti su takođe primećene u dubljim regijama mozga, uključujući kaudat, putamen i mali mozak. Ove subkortikalne oblasti su povezane sa načinom na koji koordiniramo percepciju i akciju. Ova povećana međusobna komunikacija ukazuje na to da je normalna hijerarhija u mozgu izjednačena, što može pomoći u razvoju psihodelika kao tretmana, kao i razumevanju biologije halucinacija.
Od testiranih droga, psilocibin i LSD su se pokazali najviše slični u smislu neuronskih obrazaca, što se poklapa sa njihovim sličnim hemijskim sastavom i subjektivnim iskustvima koja izazivaju kod ljudi. „Ovaj pristup nam daje rendgenski pregled cele istraživačke zajednice,“ dodaje Bzdok. Širi pogled omogućava istraživačima da povežu velike tačke, što ranije nije bilo moguće zbog zabrinutosti oko droga i njihovih asocijacija sa kriminalizacijom i kontrakulturom.
Danas su bezbedni i kontrolisani istraživački projekti sve češći. Neka ranija istraživanja su povezala psihodelike sa modifikacijom imunološkog sistema i trajnim poboljšanjima raspoloženja. Prethodna istraživanja takođe sugerišu da psihodelici mogu usporiti biološki proces starenja i čak smanjiti stopu kriminala.
Svi znamo da su ove supstance psihodelične. Pitanje je da li se mogu inženjerski prilagoditi i primeniti na način koji osigurava da su te promene korisne, kao što je lečenje depresije ili poremećaja upotrebe supstanci. Mogućnost upoređivanja ovih droga na organizovan način menja perspektivu. Nalazi iz ove studije izazivaju prethodna istraživanja koja sugerišu da su ove supstance uzrokovale prekide u povezanosti u mozgu, umesto toga ukazujući na selektivne promene unutar mreža uz jaču međumrežnu komunikaciju.
Istraživači žele da vide standardizovane testove, sprovedene na većim grupama ljudi, kako bi bliže istražili ove obrasce u mozgu.
