Istraživanje je pokazalo da let u svemir ima značajan uticaj na ljudski mozak. Tokom boravka u svemiru, mozak se pomera nagore i nazad, a lobanja se deformiše. Ove promene su posebno izražene kod onih koji su proveli više vremena u svemiru.
Na Zemlji, gravitacija konstantno deluje na telesne tečnosti, povlačeći ih ka centru planete. U svemiru, ta sila nestaje, što dovodi do pomeranja telesnih tečnosti ka glavi, što rezultira „naduvenim“ licem astronauta. U normalnim uslovima, mozak i okolna tkiva održavaju stabilnu ravnotežu, dok u mikrogravitaciji dolazi do promena.
Prethodna istraživanja su pokazala da mozak izgleda više u lobanji nakon povratka iz svemira. Međutim, većina tih studija fokusirala se na prosečne mere mozga, što može sakriti važne efekte unutar različitih oblasti mozga. Naš cilj je bio da se detaljnije osvrnemo na ove promene.
Analizirali smo MRI snimke mozga 26 astronauta koji su proveli različite periode u svemiru, od nekoliko nedelja do više od godinu dana. Da bismo se fokusirali na kretanje mozga, uskladili smo lobanje svakog astronauta pre i posle leta.
Ova poređenja omogućila su nam da izmerimo kako se mozak pomera u odnosu na lobanju. Umesto da posmatramo mozak kao jedinstvenu celinu, podelili smo ga na više od 100 regija i pratili kako se svaka od njih pomerila. Ovaj pristup nam je omogućio da uočimo obrasce koji su propušteni kada se posmatra ceo mozak.
Otkrili smo da se mozak dosledno pomera nagore i nazad kada uporedimo stanje posle leta sa stanjem pre leta. Duže boravak u svemiru rezultira većim pomeranjima. Jedan od zapaženijih nalaza dobijen je analizom pojedinačnih regija mozga.
Kod astronauta koji su proveli oko godinu dana na Međunarodnoj svemirskoj stanici, neka područja blizu vrha mozga pomerila su se nagore za više od 2 milimetra, dok se ostatak mozga jedva pomerio. Iako se ta udaljenost može činiti malom, u skučenom prostoru lobanje, ona je značajna.
Oblasti povezane sa pokretom i senzacijom pokazale su najveća pomeranja. Strukture sa obe strane mozga pomerile su se ka srednjoj liniji, što znači da su se pomerile u suprotnim pravcima za svaku hemisferu. Ovi suprotni obrasci se međusobno poništavaju u prosečnim vrednostima celog mozga, što objašnjava zašto su prethodne studije propustile ove efekte.
Većina pomeranja i deformacija postepeno se vraća u normalu šest meseci nakon povratka na Zemlju. Pomeranje unazad pokazuje manju regeneraciju, verovatno zbog gravitacije koja deluje prema dolje, a ne napred, pa neki efekti leta u svemiru na poziciju mozga mogu trajati duže od drugih.
NASA-in program Artemis označiće novu eru istraživanja svemira. Razumevanje kako mozak reaguje pomoći će naučnicima da procene dugoročne rizike i razviju mere zaštite. Naši nalazi ne znače da ljudi ne bi trebali putovati u svemir. Iako smo otkrili da su veća pomeranja u regiji mozga koja obrađuje senzacije povezana sa promenama ravnoteže nakon leta, članovi posade nisu iskusili očigledne simptome poput glavobolja ili magle u mozgu.
