Istraživači su otkrili da je konzumacija više pšeničnog hleba povezana sa smanjenim trošenjem energije, što pomera metabolizam ka stanju u kojem se prioritet daje skladištenju masti, čak i kada unos kalorija ostaje sličan. „Ovi nalazi sugerišu da dobijanje na težini možda nije posledica specifičnih efekata pšenice, već snažne sklonosti ka ugljenim hidratima i pratećim metaboličkim promenama,“ kaže nutricionista Shigenobu Matsumura.
U eksperimentima su laboratorijskim miševima davali izbor između njihove normalne, zdrave ishrane i jednostavnog hleba, pečenog pšeničnog brašna ili pečenog pirinčanog brašna. Miševi su praćeni kako bi se proverila njihova težina i kako njihova tela sagorevaju kalorije u mirovanju i aktivnom stanju.
Korišćenjem uzoraka krvi, tim je takođe ispitao nivoe hormona, šećera u krvi i metabolita kod životinja, dok su post-eksperimentalne analize tkiva procenile ekspresiju gena u jetri. Eksperimenti su pokazali da su miševi snažno preferirali prelazak sa standardne ishrane na užine bogate ugljenim hidratima, što je dovelo do dobijanja na težini i povećanja masnog tkiva, posebno kod mužjaka.
Dalja analiza i naknadni testovi sugerisali su da su ove dve ključne promene vođene ne prejedanjem ili nedostatkom vežbanja, već samim hranom. U ishrani sa pšeničnim brašnom, manje kalorija je sagorevano, dok su geni odgovorni za pretvaranje ugljenih hidrata u masti bili aktivirani.
Još jedan naknadni test fokusiran na grupu sa pšeničnim brašnom pokazao je da je, kada je ishrana vraćena na prethodnu, dobijanje na težini prestalo, a metaboličke promene su se preokrenule. „U budućnosti se nadamo da će ovo poslužiti kao naučna osnova za postizanje ravnoteže između ‘ukusa’ i ‘zdravlja’ u oblasti nutricionističkog vođenja, obrazovanja o hrani i razvoja hrane,“ kaže Matsumura.
Nalazi su dodatni dokaz kako ono što jedemo može izazvati promene u načinu na koji naše telo obrađuje hranu i sagoreva kalorije. U slučaju hleba, čini se da usporava metabolički motor tela. Jedno ograničenje studije je to što su korišćeni modeli miševa, a ne ljudski volonteri. Dok je verovatno da se slični procesi dešavaju kod ljudi, to nije sigurno – pa je to nešto što buduće studije mogu istražiti.
Istraživači takođe žele da eksperimentišu sa širim izborom hrane kako bi identifikovali šta tačno u hlebu izaziva ovu reakciju. Naravno, nijedna dijetalna studija poput ove ne postoji u izolaciji. Znamo da razni drugi faktori takođe mogu uticati na to kako naš metabolizam reaguje na hranu i piće, uključujući starost i promene povezane sa hormonima.
Dalja istraživanja bi trebala pomoći da se utvrdi uloga koju pšenica i hleb mogu igrati u ishrani i kako jednostavno pravilo „kalorije unutra, kalorije napolje“ nije uvek jednostavno. „U budućnosti planiramo da preusmerimo naš fokus istraživanja na ljude kako bismo proverili u kojoj meri se metaboličke promene identifikovane u ovoj studiji primenjuju na stvarne dijetalne navike,“ kaže Matsumura.
