Razvoj najranijih gradova u Mesopotamiji i na Bliskom istoku doveo je do značajnog porasta nasilja među stanovnicima. Zakoni, centralizovana administracija, trgovina i kultura su zatim doveli do toga da se odnos nasilnih smrti ponovo smanji u ranom i srednjem bronzanom dobu (3.300 do 1.500 pre nove ere). Ovo je zaključak međunarodnog tima istraživača sa univerziteta u Tibingenu, Barseloni i Varšavi. Njihovi rezultati objavljeni su u časopisu Priroda, ljudsko ponašanje.
Istraživači su pregledali 3.539 skeleta iz regiona koji danas pokriva Iran, Irak, Jordan, Siriju, Liban, Izrael i Tursku na traume kostiju do kojih je moglo doći samo putem nasilja. To im je omogućilo da nacrtaju nijansiranu sliku razvoja međuljudskog nasilja u periodu od 12.000 do 400. godine pre nove ere. Period su karakterisale takve fundamentalne promene u ljudskoj istoriji kao što su razvoj poljoprivrede, ostavljajući iza sebe nomadski način života i izgradnja prvih gradova i država.
„Odnos međuljudskog nasilja — tj. ubistava — dostigao je vrhunac u periodu od 4.500 do 3.300 godina pre nove ere, a zatim je ponovo opao tokom narednih 2.000 godina“, kaže Joerg Baten sa katedre za ekonomsku istoriju na Univerzitetu u Tibingenu. , koji je rukovodilac projekta studije.
„Sa klimatskom krizom, rastućom nejednakošću i kolapsom važnih država u kasnom bronzanom i ranom gvozdenom dobu (1.500–400. pre nove ere), nasilje je još jednom poraslo. Udeo nasilnih smrti, koji se može identifikovati po traumi lobanje i povredama od oružja (npr. vrhovi strela u skeletima), uobičajeno je merilo koje se koristi za procenu međuljudskog nasilja.
Do sada su se istraživanja o tome delila u dva tabora. Jedna, koju je otelotvorio američki psiholog Stiven Pinker, tvrdi da se upotreba nasilja tokom milenijuma smanjivala od ere društava lovaca-sakupljača do danas. Drugi smatra razvoj gradova i centralne sile kao preduslov za ratove i masovnu upotrebu nasilja, koje se od tada nastavlja. Studija koju su izradili Tibingen, Barselona i Varšava sada daje nijansiraniju sliku.
Istraživači su povećanje nasilja u 5. i 4. milenijumu pre nove ere sveli na aglomeraciju ljudi u prvim, još uvek slabo organizovanim gradovima. Stopa nasilja se značajno smanjila tek kada su se razvili pravni sistemi, centralno kontrolisana vojska i verske institucije (na primer, verski festivali). Trgovina se povećala i u istočnom regionu Mediterana i Mesopotamije u ranom i kasnom bronzanom dobu, što se vidi iz glinenih ploča sa klinastim pismom, koje su korišćene kao otpremnice i računi.
„Veća sigurnost u ovom periodu u početku je bila moguća čak i uprkos padu poljoprivrednih prinosa i rastućoj nejednakosti u prihodima u srednjem bronzanom dobu“, kaže Đakomo Benati sa Univerziteta u Barseloni, koautor studije.
Još jedna prekretnica bila je kolaps mnogih naprednih civilizacija u kasnom bronzanom dobu. U ovoj fazi, oko 1.200 godina pre nove ere, takođe se dogodila klimatska katastrofa koja je trajala 300 godina, povezana sa migratornim kretanjima. Ovo je ponovo dovelo do povećanja u odnosu na nasilne smrti.
