Pčele rezačice su dobile svoje ime po tome što su sekle okrugle komade lišća koje su koristile kao građevinski materijal za svoja gnezda. Ali izgleda da pčele više vole neke listove od drugih, a istraživači sada misle da znaju zašto.
Studija Univerziteta u Arizoni otkrila je da pčele rezačice više vole lišće koje sadrži uobičajenu buđ Aspergillus, vrstu gljivice koja se nalazi u zatvorenom i na otvorenom. Rezultati studije sugerišu da bi buđ mogla da igra ulogu u poboljšanju zdravlja i opstanka pčela lišćara, koje su domaći oprašivači Severne Amerike i mogu se naći u regionima gde rastu cvetne biljke.
Nalazi, predstavljeni u četvrtak, 10. avgusta, na godišnjem sastanku Američkog ekološkog društva u Portlandu, Oregon, pružaju novi uvid u načine na koje biljke i insekti međusobno deluju.
„Sveobuhvatno pitanje koje sam imao bilo je: ‘Kako mikrobi mogu posredovati ili promeniti ishod interakcija između biljaka i insekata?’ I počela sam da se fokusiram na pčele rezače lišća“, rekla je Viktorija Luici, vodeći istraživač studije i diplomirani student na Odeljenju za ekologiju i evolucionu biologiju UArizone. Luizzijevi savetnici Judith Bronstein, profesor ekologije i evolucione biologije, i Betsi Arnold, profesor na Školi biljnih nauka, takođe su bili uključeni u studiju.
Luizzi je uočio pčele lisore koji seku komadiće listova biljaka ruža u arboretumu Univerziteta u Arizoni i primetio je da pčele seku zanimljiv obrazac, pokazujući jake preferencije prema specifičnim listovima iste biljne vrste, a ponekad i kod pojedinačne biljke.
„Neki listovi su bili potpuno desetkovani; puni su posekotina, a pčele su bile svuda po njima. Ali list odmah pored tog je potpuno netaknut“, rekao je Luici.
Izrazita šteta koju su pčele sekačice nanele lišću izazvala je Luizijevu radoznalost. Dakle, sakupili su gomilu listova ruže koje su isekle pčele i identifikovali mikrobnu zajednicu koju lišće ima. Luizzi je takođe sakupio set listova koje nisu oštetile pčele rezačice, analizirao njihovu mikrobnu zajednicu i uporedio rezultate sa oštećenim listovima.
Među mikroorganizmima koji su se pojavili tokom mikrobne analize bila je i obična buđ Aspergillus.
„Aspergillus je bio mnogo češći na listovima koji su bili posečeni od listova koji nisu posečeni“, rekao je Luizzi.
Luizzi je uradio dodatni eksperiment kako bi testirao sklonost pčela rezačica prema listovima koji specifično sadrže Aspergillus. Dodali su dodatni Aspergillus u skup listova u biljkama arboretuma. Listovi natopljeni Aspergillusom dobili su više posekotina od pčela nego listovi koji nisu imali dodat Aspergillus.
Da bi utvrdio da li Aspergillus nudi bilo kakvu korist pčelama lisarama, Luizzi je uzgajao buđ u laboratoriji zajedno sa drugom gljivom, Ascosphaera, koja izaziva bolest zvanu leglo krede kod pčela lisara. Ako gljivica Ascosphaera završi u pčelinjim gnezdima, larve pčela stradaju, rekao je Luici. U laboratoriji, Aspergillus je inhibirao rast Ascosphaere, što sugeriše da bi Aspergillus mogao da zaštiti pčele lisore kada pčele koriste lišće koje nosi Aspergillus kao materijal za gnežđenje. To bi mogao biti razlog zašto pčele lisore više vole lišće napunjeno Aspergillusom, rekao je Luizzi.
Nalazi studije mogli bi pomoći istraživačima da bolje razumeju interakcije biljaka i insekata iz drugačije perspektive, rekao je Luizzi. Često se smatra da se ove interakcije uglavnom odnose na insekte koji preferiraju određene biljke, a biljke zauzvrat koriste odbrambenu hemiju da bi se zaštitile od tih insekata.
„Ova studija pokazuje da to nije 100% priče. Postoji i treća strana, gljiva, koja samo visi na listovima biljaka, što može imati prilično važan uticaj na to da li će se taj list oštetiti ili ne“, rekao je Luizzi.
Pčele lisore treba više proučavati, rekao je Luici, posebno imajući u vidu da su ove pčele odlični poljoprivredni oprašivači. Očuvanje domaćih pčela je imperativ imajući u vidu njihov zabrinjavajući pad populacije, dodao je Luizzi.
„Znati bukvalno bilo šta o biologiji gnežđenja ovih pčela je veoma važno“, rekao je Luizzi.
