Održavanje ravnoteže fizioloških odgovora u svakom trenutku je važno za ljude da optimalno funkcionišu u svakodnevnom životu. Ovo uključuje obradu i integraciju signala iz unutrašnjih i eksternih izvora. Interocepcija je sposobnost da se obrađuju i integrišu signali koji dolaze iznutra, uključujući otkucaje srca i obrasce disanja.
Nedavni empirijski dokazi sugerišu da i klinički slučajevi autizma i osobe sa subkliničkim karakteristikama autizma pokazuju interoceptivne abnormalnosti. Međutim, većina ovih nalaza dolazi prvenstveno od osoba sa utvrđenom kliničkom dijagnozom autizma. Što je još gore, skoro svi ovi nalazi bili su zasnovani na samoocenjivanju ili jednostavnim merama ponašanja. Osnovni neuronski mehanizam interocepcije povezan sa autističnim simptomima ili osobinama ostaje uglavnom nejasan.
Da bi popunio tako važnu prazninu u znanju, tim dr Rejmonda Čana sa Instituta za psihologiju Kineske akademije nauka sproveo je studiju da ispita funkcionalnu povezanost stanja mirovanja koja je povezana sa interocepcijom kod zdravih dobrovoljaca sa autističnim osobinama.
Oni su angažovali 62 studenta da preduzmu funkcionalno skeniranje mozga u stanju mirovanja. Od svih učesnika je takođe zatraženo da završe specifičan test praćenja otkucaja srca kako bi procenili interoceptivnu tačnost i skup skala za merenje interoceptivnog senzibiliteta i svesti, kao i autističnih osobina i poteškoća u izražavanju emocionalnih osećanja. Rezultati su objavljeni u časopisu Journal of Autism and Developmental Disorders 3. jula.
Istraživači su pokazali da su autistične osobine negativno povezane sa funkcionalnom vezom u stanju mirovanja između lateralne ventralne prednje insule i prednjeg cingularnog korteksa.
Takođe su pokazali da su interoceptivna tačnost i senzibilitet pozitivno povezani sa funkcionalnom vezom u stanju mirovanja između interoceptivnih moždanih mreža i vizuelnih regiona, dopunske motoričke oblasti i malog mozga. Međutim, ukupni efekat je bio posredovan teškoćom u izražavanju emocionalnih osećanja, ali ne i funkcionalnom vezom u stanju mirovanja koja je u korelaciji sa interoceptivnom tačnošću ili osetljivošću.
Sadašnji nalazi imaju važne kliničke implikacije za poremećaje iz autističnog spektra. Na primer, vredi napomenuti da postojeće kliničke intervencije za senzornu integraciju ne procenjuju sistematski i ne ciljaju interocepciju. Ovi nalazi naglašavaju potrebu da se interocepcija uključi u programe intervencije senzorne integracije za kliničke slučajeve sa poremećajima autističnog spektra.
