Istraživanje iz 2023. godine pokazuje da brzina prolaska hrane kroz creva može imati dublje posledice po zdravlje nego što se prvobitno mislilo. Uočene su jasne razlike između mikrobioma creva „brzih“ i „sporih“ prolaznika, što može uticati na metaboličke i upalne poremećaje, kao i na neurološke bolesti poput Parkinsonove.
Tim nutricionista sa Univerziteta u Kopenhagenu, predvođen Nikolom Procházkovom i Henrikom Roagerom, naglašava važnost razumevanja interindividualnih i intraindividualnih razlika u vremenu prolaska hrane kroz creva. Ove razlike mogu pomoći u razvoju novih pristupa u lečenju i upravljanju zdravstvenim stanjima.
Mikrobiom creva igra ključnu ulogu u zdravlju, a može biti oblikovan različitim faktorima, uključujući ishranu i fizičku aktivnost. Procházková i njen tim istražili su kako vreme koje mikrobi provode u kontaktu sa izmetom može uticati na njihovu aktivnost.
Istraživanje je obuhvatilo podatke o vremenu prolaska hrane, konzistenciji stolice, ishrani i sastavu mikrobioma, uključujući hiljade pacijenata, kako zdravih, tako i onih sa poremećajima poput sindroma iritabilnog creva i opstipacije. Razumevanje vremena prolaska hrane nije jednostavno i može zahtevati korišćenje specijalnih kapsula sa senzorima.
Rezultati su pokazali da su ljudi sa bržim vremenom prolaska imali drastično drugačije mikrobiome u poređenju sa onima sa sporijim prolazom. Dodavanje vremena prolaska u analizu podataka pacijenata omogućilo je bolje predikcije mikrobioma nego samo ispitivanje ishrane.
Ove razlike sugerišu da vreme prolaska hrane može biti ključni faktor u razumevanju kako creva funkcionišu i kako pacijenti reaguju na tretmane poput probiotika. Uključivanje merenja vremena prolaska u studije može unaprediti razumevanje veza između mikrobioma, ishrane i bolesti, što može biti ključno za prevenciju i lečenje raznih bolesti.
