Prema studiji objavljenoj 12. jula 2023., kod starijih ljudi koji imaju malo društvenog kontakta sa drugima postoji veća verovatnoća da će imati gubitak ukupnog volumena mozga i u delovima mozga zahvaćenim demencijom. , onlajn izdanje Neurologije, medicinskog časopisa Američke akademije za neurologiju.
Kategorija: Nauka
Novoidentifikovani protein reguliše stvaranje celuloze u biljnim ćelijama
Celuloza — sastavni deo zidova biljnih ćelija — važan je izvor hrane, papira, tekstila i biogoriva, ali je ostalo nejasno kako je njeno stvaranje regulisano u biljnim ćelijama. Sada je tim predvođen istraživačima u Penn State-u identifikovao protein koji modifikuje ćelijsku mašineriju odgovornu za proizvodnju celuloze, što na kraju daje stabilnost toj mašineriji. Ovo novo razumevanje moglo bi da pruži informacije o dizajnu stabilnijih materijala obogaćenih celulozom za biogoriva i druge funkcije.
AI može precizno predvideti potencijalno fatalne srčane događaje kod vatrogasaca
Vatrogasci redovno rizikuju svoje živote u opasnim situacijama, ali većina smrtnih slučajeva na dužnosti nije direktno uzrokovana požarom ili udisanjem dima. Umesto toga, otprilike 40% smrtnih slučajeva na dužnosti dolazi od iznenadne srčane smrti.
Istraživači razvijaju samoosetljive električne veštačke mišiće
U studiji koja je nedavno objavljena u Advanced Intelligent Sistems, istraživači sa Univerziteta Kueen Mari u Londonu napravili su značajan napredak u oblasti bionike razvojem novog tipa električnog veštačkog mišića promenljive krutosti koji poseduje sposobnost samoosetljivosti. Ova inovativna tehnologija ima potencijal da revolucioniše meku robotiku i medicinske aplikacije.
Neinvazivno otkrivanje sićušnih pčelinjih parazita Varoa vibracionim merenjima hoda
Naučnici sa Univerziteta Notingem Trent identifikovali su „potpis“ grinja od 1 mm i pomoću opreme za praćenje visoke tehnologije uspeli su da ga razlikuju od pčela u koloniji. Studija je objavljena u časopisu Scientific Reports.
Laseri bi nam mogli olakšati predviđanje erupcije vulkana
Kada čujete vesti o vulkanima koji izbacuju lavu i pepeo, možda ćete se zabrinuti za ljude u blizini. U stvari, skoro jedan od deset ljudi širom sveta živi u krugu od 100 kilometara od aktivnog vulkana. Za one koji žive blizu vulkana, bave se poljoprivredom na njihovom plodnom tlu ili posećuju njihove spektakularne pejzaže, ključno je razumeti pokretače erupcije.
Mozak usamljenih ljudi radi drugačije, pokazuju novi dokazi
Biti okružen ljudima koji ne vide svet baš kao vi povećava rizik da se osećate usamljeno, čak i ako ste im prijatelji.
Ključni hormon u Alchajmerovoj bolesti bi konačno mogao biti shvaćen
Novo istraživanje hormona somatostatina ima potencijal da promeni opšti naučni konsenzus o tome kako utiče na Alchajmerovu bolest i kako bolest počinje da se razvija u mozgu.
Naučnici otkrivaju intrigantne nove signale organskih molekula na Marsu
Materijali pronađeni u stenama Marsovog kratera Jezero sugerišu da bi organska materija mogla biti rasprostranjena širom crvene planete.
Pileći fosili bi jednog dana mogli da otkriju šokantan stepen apetita čovečanstva
Kada vanzemaljci ili naše udaljeno potomstvo probiju slojeve sedimenta za 500 000 godina od sada da bi dekodirali prošlost Zemlje, naći će neobične dokaze nagle promene koja je promenila život pola miliona godina ranije: pileće kosti.
Google-ov novi čet-bot položio ispit za medicinsko licenciranje u SAD
Google-ov medicinski chatbot sa veštačkom inteligencijom postigao je prolaznu ocenu na teškom američkom medicinskom ispitu, ali njegovi odgovori su i dalje manji od onih koji su dali lekari, kaže se u recenziranoj studiji u sredu.
Univerzum bi mogao biti duplo stariji nego što smo mislili
Penzionisanoj kosmološkoj teoriji trebalo bi dati drugu šansu da objasni anomalije u našem univerzumu, smatra teorijski fizičar Rajendra Gupta sa Univerziteta Otava u Kanadi.
Na mestu hrama u Peruu, arheolozi istražuju 3.000 godina star ‘kondorov prolaz’
Arheolozi koji rade u Peruu otkrili su 3.000 godina star zapečaćeni hodnik nazvan „kondorov prolaz” koji verovatno vodi do drugih odaja unutar nekadašnjeg masivnog hramskog kompleksa koji se odnosi na drevnu kulturu Čavina.
Očuvanje u Indoneziji je u opasnosti, kažu naučnici koji proučavaju region
Indonezija, dom najveće tropske prašume u jugoistočnoj Aziji i preko 17.500 ostrva, je zemlja prepuna biodiverziteta i ugroženih vrsta. Međutim, naučnicima koji proučavaju vrste i ekosisteme u regionu zabranjen je ulazak u Indoneziju, a planovi za očuvanje su blokirani.
Merenja raspodele nuklearnog naboja mogu rešiti izvanrednu zagonetku u fizici čestica
Ono što naučnici nazivaju „nuklearnom slabom raspodelom“ opisuje raspodelu „aktivnih“ protona u jezgru. To su protoni koji mogu da pređu u neutrone kroz ono što naučnici nazivaju „slabom interakcijom“.
Istraživači su otkrili retki karpoidni fosil koji datira iz devona
Nedavno i neočekivano otkriće u Penn Dikieju pružilo je novi uvid u evolucionu istoriju neobične grupe fosila.
Naučnici razmatraju izvodljivost zračenja energije kroz atmosferu Venere
Pre nekoliko nedelja, tim naučnika iz Caltech-a objavio je da su uspešno preneli energiju sa satelita u orbiti na Zemlju. Nije bilo mnogo energije, ali se pokazalo da je moguće.
Postojeći lek za rak ponatinib bi mogao da se prename za borbu protiv određenih agresivnih karcinoma
Tim naučnika predvođen tehnološkim univerzitetom Naniang u Singapuru (NTU Singapur) otkrio je da bi postojeći lek za rak mogao biti prenamenjen za ciljanje podskupa karcinoma kojima trenutno nedostaju ciljane opcije lečenja i često su povezane sa lošim ishodima.
Istraživači koriste mašinsko učenje da identifikuju pacijente sa visokim rizikom od komplikacija nakon operacije
Istraživači i lekari sa Univerziteta u Pitsburgu i UPMC-a koristili su mašinsko učenje kako bi stvorili i primenili tačan i fleksibilan model za predviđanje pacijenata sa visokim rizikom od komplikacija nakon operacije, prema studiji objavljenoj u JAMA Netvork Open.
Nova otkrića bacaju svetlo na hemijsku evoluciju Zemlje
Sunce kao izvor energije i katalizatori za ubrzavanje hemijskih reakcija bili su od kritične važnosti u nastanku prvih biohemijskih molekula na Zemlji. Istraživački tim je sada pokazao da je čvrsta supstanca taložena iz amonijačne i metanske plazme sposobna da koristi svetlosnu energiju za konverzije amina u imin. Ovaj proces je možda odigrao važnu ulogu u stvaranju prvih biomolekula. Studija je objavljena u časopisu Angevandte Chemie.