Kategorija: Nauka

Studija koja posmatra promene u zdravim ćelijama dojke može objasniti zašto se rak dojke može razviti nakon trudnoće. Studija zasnovana na ćelijama pomogla je da se počne razdvojiti složeni odnos između genetskih mutacija, trudnoće i rizika od raka dojke. Istraživanje je objavljeno u časopisu Nature Communications.

Dalje

Deca se uče da ostave divlje pečurke na miru zbog njihove mogućnosti da budu otrovne. Ali drveće, s druge strane, zavisi od gljiva za njihovo dobro.

Dalje

Istraživačka grupa profesora Ioava Shechtmana sa Izraelskog instituta za tehnologiju Fakulteta za biomedicinsko inženjerstvo razvila je revolucionarnu tehnologiju koja omogućava naučnicima da vide dinamičke procese u živim ćelijama. Njihova studija je objavljena u Nature Methods.

Dalje

Istraživački tim sa Univerziteta u Lozani (UNIL) i Centra Viss, otkrio je novu vrstu ćelija koja je neophodna za funkciju mozga. Hibridne po sastavu i funkciji, između dva do sada poznata tipa moždanih ćelija — neurona i glijalnih ćelija — ove ćelije novog reda prisutne su u nekoliko regiona mozga kod miševa i ljudi.

Dalje

Naučnici iz Northwestern Medicine otkrili su kako gen koji se smatra neophodnim za modifikaciju histona reguliše razvoj kože, prema nedavnoj studiji objavljenoj u Nature Communications.

Dalje

Istraživački tim, povezan sa UNIST-om, postigao je prekretnicu u regeneraciji tkiva razvojem tehnologije koja koristi autolognu krv za proizvodnju trodimenzionalnih mikrovaskularnih implantata. Ovi implantati imaju ogroman potencijal za različite primene koje zahtevaju vaskularnu regeneraciju, uključujući lečenje hroničnih rana.

Dalje

Koristeći Atacama veliki milimetarski/submilimetarski niz (ALMA), astronomi su otkrili magnetno polje galaksije tako daleke da je njenoj svetlosti trebalo više od 11 milijardi godina da stigne do nas: Vidimo je kakva je bila kada je univerzum bio samo 2,5 milijarde godina. Rezultat pruža astronomima vitalne naznake o tome kako su nastala magnetna polja galaksija poput našeg Mlečnog puta.

Dalje

Ptice su potekle od teropodnih dinosaurusa u kasnoj juri, ali naše razumevanje najranije evolucije Avialae, klade koja obuhvata sve moderne ptice, ali ne i Deinonih ili Troodon, ometa ograničena raznolikost fosila iz jure.

Dalje

Studija koju su vodili istraživači sa Univerziteta u Kvinslendu pokazala je da će deca koja se redovno bave sportom od ranog detinjstva imati bolje dugoročno mentalno zdravlje. Istraživanje je objavljeno u časopisu Journal of Adolescent Health.

Dalje

Nova studija koju je vodila Griffith otkrila je da su čestice urbane atmosferske vode nastale habanjem guma najrasprostranjenija mikroplastika. Objavljeno u Environmental Science & Technologi, studija je pokazala da je u oticanju atmosferskih voda tokom kiše otprilike 19 od svakih 20 sakupljenih mikroplastike bile čestice habanja guma sa bilo gde od 2 do 59 čestica po litru vode.

Dalje

Mužjaci voćnih mušica se obično ne vole. Društveno, oni odbacuju svoje sabraće mužjake i posvećuju pažnju ženkama koje prepoznaju preko hemijskih receptora – ili su tako mislili naučnici.

Dalje

Istraživači Mađarske istraživačke mreže (HUN-REN), Univerziteta u Debrecinu (UD), Univerziteta Eotvos Lorand (ELTE) i Uprave nacionalnog parka Hortobađ istražili su društveni sistem krda konja Prževalskog u Hortobađu kombinovanjem dronova zasnovanih na analizu kretanja i podatke o dugoročnom praćenju stanovništva.

Dalje

Istraživači su otkrili novi put ćelijske smrti kod Alchajmerove bolesti i vaskularne demencije.

Dalje

Klimatske promene izazivaju intenzivnije i češće toplotne talase, koji zauzvrat stvaraju „veštičji napitak“ zagađivača, ugrožavajući zdravlje ljudi i drugih živih bića, upozorile su u sredu UN.

Dalje

2023. će verovatno biti najtoplija godina u ljudskoj istoriji, a globalne temperature tokom leta na severnoj hemisferi bile su najtoplije zabeležene, saopštio je u sredu klimatski monitor EU.

Dalje

Buđ i bolesti uzrokovane gljivama mogu u velikoj meri uticati na rok trajanja voća i povrća. Međutim, neke gljive imaju koristi za svoje domaćine tako što pomažu u preživljavanju biljaka. Colletotrichum tofieldiae (Ct) je buđ korena koja obično podržava kontinuirani razvoj biljke čak i kada biljka nema dovoljno fosfora, važnog hranljivog materija za fotosintezu i rast. Istraživači su proučavali jedinstveni patogeni soj gljivica, nazvan Ct3, koji nasuprot tome inhibira rast biljaka. Njihovo istraživanje je objavljeno u časopisu Nature Communications.

Dalje

Napredak koji bi mogao dovesti do ranije dijagnoze i lečenja dijabetičke retinopatije, uobičajene komplikacije koja pogađa oči, identifikovao je istraživački tim sa više odeljenja iz države Mičigen i drugih univerziteta.

Dalje

Tim naučnika iz Nacionalne laboratorije Ames razvio je novi model mašinskog učenja za otkrivanje materijala trajnih magneta bez kritičnih elemenata. Model predviđa Kirijevu temperaturu novih kombinacija materijala. To je važan prvi korak u korišćenju veštačke inteligencije za predviđanje novih materijala trajnih magneta. Ovaj model dodaje nedavno razvijenu sposobnost tima za otkrivanje termodinamički stabilnih materijala retkih zemalja.

Dalje

Sve veći nivoi toksičnih, sintetičkih hemikalija su prijavljeni u vodi za piće i rezervoarima vode za piće u Evropi i širom sveta. Jedna od najozloglašenijih grupa ovih sintetičkih hemikalija su PFAS, koje se nazivaju i „zauvek hemikalije“, jer se akumuliraju u prirodnom okruženju i ne razgrađuju se prirodno.

Dalje