Kategorija: Nauka

Istraživači sa Univerziteta Cukuba razvili su novi model koji simulira unutrašnje okruženje ribozoma – ćelijsko mesto sinteze proteina. Koristeći kompjuterske simulacije, analizirali su strukture različitih proteina u okviru ovog modela. Njihovi nalazi otkrivaju da hemijska svojstva tunela ribozoma, kroz koji prolaze novosintetisani proteini, igraju ključnu ulogu u formiranju proteinskih struktura tokom translacije.

Dalje

Novi naučni rad objavljen u časopisu Nature pruža duboko razumevanje kako mozak otkriva greške u predviđanju putem sinergijskog rada dva ključna područja: neokorteksa i talamusa. Istraživanje, sprovedeno u Sainsburi Wellcome Centru na Univerzitetu u Londonu (UCL), razotkriva kako ove oblasti mozga surađuju na prepoznavanju neslaganja između očekivanja i stvarnih događaja.

Dalje

Mikroplastiku široko rasprostranjenu u okeanu lako progutaju morski organizmi, posebno zooplankton, čije su čestice hrane slične veličine kao mikroplastika.

Dalje

Ćelije raka imaju proždrljiv apetit. I postoje određeni hranljivi sastojci bez kojih ne mogu da žive. Naučnici su se dugo nadali da bi mogli da zaustave tumore u njihovim stazama odsecanjem suštinskog dela ishrane ćelija raka. Ali ove ćelije su lukave i često pronalaze novi način da dobiju ono što im je potrebno. Kako? Reprogramiranjem njihovog metabolizma i prelaskom na rezervne zalihe hrane.

Dalje

Kako jedna vrsta postaje dve? Ako ste biolog, to je teško pitanje. Konsenzus je da se u većini slučajeva proces specijacije dešava kada pojedinci iz jedne populacije postanu geografski izolovani. Ako ostanu odvojeni dovoljno dugo, gube sposobnost ukrštanja.

Dalje

Od kraja poslednjeg ledenog doba, rast ljudske populacije bio je daleko od jednolikog, umesto toga obeležen je periodima brze ekspanzije praćene naglim padom. Razlozi iza ovih fluktuacija ostaju samo delimično shvaćeni.

Dalje

Od njihovog izdavanja, AI alati kao što je ChatGPT imali su ogroman uticaj na kreiranje sadržaja. U školama i univerzitetima je u toku debata o tome da li ove alate treba dozvoliti ili zabraniti.

Dalje

Istraživanje Imperijal koledža u Londonu otkrilo je ograničenja koliko brzo možemo da povećamo tehnologiju za skladištenje gigatona ugljen-dioksida ispod površine Zemlje.

Dalje

Duboko u mozgu, listovi tkiva poznatih kao horoidni pleksus proizvode cerebrospinalnu tečnost (CSF) i deluju kao zaštitna barijera između mozga i CSF. Ali laboratorija Marije Lehtinen, doktorke nauka, u Bostonskoj dečjoj bolnici pokazala je da malo poznati horoidni pleksus čini mnogo više. Na primer, luči faktore koji promovišu zdravlje mozga i CSF i utiču na mozak dok se razvija.

Dalje

Poreklo eukariota smatra se jednom od najvećih enigmi u biologiji: prema trenutnoj doktrini, veruje se da su se spojila dva prokariota, takozvani Asgardski arheon i bakterija. Kaže se da se bakterija razvila u mitohondriju. Zahvaljujući svom mitohondriju, ovaj eukariotski predak je imao dovoljno energije da se razvije u složenije ćelije koje su danas poznate.

Dalje

Zemlja i Mars se, nadamo se, nikada neće sresti, ali to ne znači da ne mogu da se uključe u mali program razmene. Zahvaljujući često nasilnoj prirodi Sunčevog sistema, materijal koji je odnesen sa Marsa može da probije put preko svemirskog zaliva da bi na kraju udario u Zemlju. (Nejasno je da li je Zemlja uzvratila uslugu.)

Dalje

Misija Polaris Davn privlači veliku pažnju jer će predstavljati prvu svemirsku šetnju komercijalnih svemirskih putnika. Postoji mnogo razloga zašto je ovo značajna misija. Ali, uz njegovu ambiciju dolazi i određeni stepen rizika.

Dalje

Novo istraživanje pokazuje da čak i niske koncentracije antidepresiva fluoksetina, poznatog kao Prozac, mogu imati štetne posledice na mužjake gupija. Istraživači sa Univerziteta Monash otkrili su da ovaj uobičajeni lek, kada dospe u vodenim ekosistemima, može značajno uticati na fizičko i reproduktivno zdravlje riba.

Dalje

U testnim slikama udaljenih galaksija, niz teleskopa Event Horizon je postigao najveću rezoluciju posmatranja ikada snimljenih sa Zemlje.

Dalje

U krečnjačkim pećinama ispod meksičke šume, tamnocrna jezera su dom čudnih riba bez očiju sa receptorima ukusa po celom licu.

Dalje

Obalni gradovi igraju ključnu ulogu u globalnoj ekonomiji i imaju važne funkcije za društvo u celini. Istovremeno, oni su ozbiljno pogođeni uticajem klimatskih promena. Zato je njihova uloga u globalnoj klimatskoj adaptaciji ključna.

Dalje

Bilo da šetate kroz baštu, lutate parkom ili jednostavno uživate na otvorenom prostoru u Sjedinjenim Državama, verovatno ćete primetiti pčele kako zuje oko cveća. Dok su medonosne pčele, uvezene iz Evrope u 17. veku za proizvodnju meda, najprepoznatljivije, one nisu jedine pčele na radu. Ako ste pažljiv posmatrač, možda ćete uočiti neke od hiljada manje poznatih, autohtonih vrsta pčela koje ove prostore nazivaju domom.

Dalje

Nalaz tima neuronaučnika predvođen McGill-om mogao bi otvoriti vrata novim tretmanima za niz psihijatrijskih i neuroloških poremećaja koji se pripisuju disfunkcijama u specifičnim putevima dopamina.

Dalje

Istraživači sa Instituta za organsku hemiju i biohemiju Češke akademije nauka, u saradnji sa kolegama sa Fakulteta za tropsku agronauku Češkog univerziteta prirodnih nauka u Pragu, otkrivaju misterije života termita.

Dalje

Klimatske promene podstiču alarmantno povećanje smrtonosnih udara groma u Indiji, ubijajući skoro 1.900 ljudi godišnje u najmnogoljudnijoj zemlji sveta, upozoravaju naučnici.

Dalje