Tim arheologa, geologa, paleontologa i naučnika za klimu otkrio je da je barem jedna vrsta plesiosaurusa imala vage na svojim perajima, slične onima kod savremenih morskih kornjača. Ovo otkriće donosi novu perspektivu o izgledu i načinu života ovih drevnih morskih gmizavaca koji su nastanjivali okeane pre više od 183 miliona godina.
Ovo otkriće proizašlo je iz detaljnog ispitivanja fosila pronađenog još 1940. godine u Nemačkoj, u kamenolomu blizu grada Holcmedena. Istraživači su ga tada identifikovali kao plesiosaurusa, ali je ubrzo bio sakriven u muzejskoj bašti kako bi bio zaštićen tokom Drugog svetskog rata. Nakon završetka rata, fosil je premešten u skladište, gde je ostao neistražen sve do 2020. godine, kada su ga naučnici ponovo otkrili i podvrgli detaljnoj analizi.
Njegovo izuzetno očuvano stanje dugujemo specifičnim geološkim uslovima u kojima je fosil ležao milionima godina. Fosil je bio ugrađen u Posidonia škriljac, što je omogućilo očuvanje mekih tkiva, uključujući i strukturu kože. Ovaj nivo očuvanosti retko se viđa kod fosila iz doba mezozoika, a posebno kod plesiosaurusa, čiji su ostaci obično sačuvani samo u obliku kostiju.
Plesiosaurusi su dugo bili poznati naučnicima, ali detalji o njihovom izgledu i životnom okruženju uglavnom su se oslanjali na pretpostavke. Ovaj fosil pružio je prvi konkretan dokaz da su ovi morski reptili imali krljušt na perajima, što ih čini sličnijima modernim morskim kornjačama nego što se ranije mislilo.
Istraživači su pod mikroskopom analizirali uzorke kože i peraja, potvrđujući prisutnost keratinizovanih struktura, koje su najverovatnije pomogle plesiosaurusu u plivanju i možda imale zaštitnu funkciju. Ovo otkriće menja prethodne teorije o njihovoj anatomiji i zahteva reviziju evolucione istorije ove grupe drevnih gmizavaca.
Pored toga, nalazi ukazuju na to da su plesiosaurusi možda razvili posebne adaptacije za život u vodi, slične onima kod savremenih morskih reptila. Njihova peraja sa krljušti mogla su doprineti boljoj hidrodinamici i zaštiti od povreda ili infekcija, što je ključno za život u okeanima jurskog perioda.
Ovo otkriće otvara vrata daljim istraživanjima o plesiosaurusima i njihovim srodnicima. Naučnici sada žele da analiziraju druge fosile kako bi utvrdili da li su sve vrste plesiosaurusa imale ovu karakteristiku ili je ona bila specifična samo za određene vrste. Takođe, istraživanja će se fokusirati na to kako je krljušt uticala na njihov način života, ishranu i prilagođavanje različitim morskim ekosistemima.
Fosili poput ovog pružaju neprocenjiv uvid u prošlost naše planete, omogućavajući naučnicima da bolje razumeju evoluciju drevnih morskih reptila i njihove interakcije s tadašnjim ekosistemima. Ovo istraživanje ne samo da menja naše dosadašnje predstave o plesiosaurusima, već nas približava razumevanju dinamičnih promena u životu na Zemlji kroz milione godina.
