Istraživači sa Univerziteta u Liverpulu i Univerziteta Kueen Mari u Londonu objavili su prvu studiju u Velikoj Britaniji koja pokazuje prednosti skrininga raka pluća u socioekonomskim grupama. Dokazi u novoj studiji ilustruju vrednost i važnost skrininga, posebno za one koji žive u oblastima ekonomske deprivacije.
Kategorija: Nauka
Studija otkriva da mutne vode mogu naterati afričke ribe da razviju veće oči
Varijacije u kvalitetu vode mogu uticati na razvoj vizuelnog sistema jedne vrste afričkih riba, sugeriše nova studija.
Mozak pritisne dugme za resetovanje tokom spavanja, ali samo nakratko
Novi uvid u čudno divno stanje sna sugeriše da kada je mozak u režimu odlaganja, određene neuronske veze su delimično oslabljene, odmorne i resetovane. Međutim, to se dešava samo tokom prvih nekoliko sati sna.
Fosil kože dinosaurusa „Skriveni dragulj“ otkriva iznenađenja o evoluciji perja
Snažno, ali lagano, lepo i precizno strukturirano, perje je najsloženiji dodatak kože koji je ikada evoluirao kod kičmenjaka.
Misteriozne rupe na dnu okeana imaju novo objašnjenje
Uz obalu Big Sura u Kaliforniji, duboko ispod talasa, leži misteriozni pejzaž prošaran velikim rupama u glini, mulju i pesku.
Istraživači otkrivaju biološki pokretač ranog puberteta
Novo istraživanje koje je sprovela Laboratorija Brenhaus otkriva kako nevolje u ranom životu izazivaju rani pubertet i anksioznost u kasnom životu, otvarajući put potencijalnim intervencijama.
Dešifrovan ukus dinje: genetski ključevi aromatične raznolikosti
Aroma dinje u velikoj meri utiče na preferencije potrošača i kvalitet voća. Klimakterične dinje proizvode više estara, dok ne-klimakterične dinje imaju više aldehida. Razumevanje ovih genetskih razlika je ključno za uzgoj boljih dinja. Iako su identifikovani geni uključeni u biosintezu isparljivih organskih jedinjenja (VOC), sveobuhvatna genetska mapa još uvek nedostaje. Potrebno je dubinsko istraživanje da bi se otkrila genetska osnova arome dinje i ponašanja zrenja.
NASA studija pruža novi pogled na orbitalni otpad, potencijalna rešenja
Nova analiza podataka ukazuje na to da bi NASA i njeni partneri mogli imati isplativije metode za rješavanje sve većeg problema orbitalnog otpada nego što se ranije mislilo.
Novi 3D modeli otkrivaju kako zagrevanje klime utiče na plimu i oseku podvodnog okeana
Malo stvari u prirodi je tako predvidljivo kao okeanske plime. Vođeni gravitacionim privlačenjem Meseca i Sunca, ovi uporni, kratkoperiodični fenomeni velike magnitude očigledni su u skoro svim vrstama okeanografskih i satelitskih posmatranja. Oni takođe direktno utiču na ritam života miliona ljudi i bezbrojnih ekosistema.
Geni pružaju nadu za opstanak poslednje velike arapske mačke
Autori velike studije o kritično ugroženom arapskom leopardu kažu da puštanje životinja u zatočeništvu pažljivo odabranih prema njihovim genima može značajno doprineti uspešnom oporavku sve manje divlje populacije i sprečiti mogućnost izumiranja.
Satelitski radarski podaci otkrivaju „snažno topljenje“ na glečeru na Tvaites na Antarktiku
Tim glaciologa predvođen istraživačima sa Kalifornijskog univerziteta u Irvinu koristio je podatke satelitskog radara visoke rezolucije da pronađe dokaze o prodoru tople morske vode pod visokim pritiskom mnogo kilometara ispod prizemljenog leda glečera Tvaites na Zapadnom Antarktiku.
Studija naglašava važnost skrininga za retke nasledne poremećaje metabolizma gvožđa
Preko 40% slučajeva kuriranih na osnovu strogih kliničkih i laboratorijskih kriterijuma sa indijskog potkontinenta ima nasledni defekt metabolizma gvožđa na sveobuhvatnoj genomskoj proceni, izveštavaju istraživači u časopisu The Journal of Molecular Diagnostics.
Režim lipidnih nanočestica-mRNA preokreće upalu i pomaže oporavku od dijabetičkih rana kod miševa
Istraživači sa Medicinske škole Ikan na planini Sinai osmislili su terapiju regenerativne medicine kako bi ubrzali popravku dijabetičkih rana. Koristeći sitne čestice masti napunjene genetskim uputstvima za smirivanje upale, pokazalo se da tretman cilja ćelije koje izazivaju probleme i smanjuje oticanje i štetne molekule u mišjim modelima oštećene kože.
Modifikovani nerđajući čelik može da ubije bakterije bez antibiotika ili hemikalija
Elektrohemijski proces razvijen u Georgia Tech-u mogao bi da ponudi novu zaštitu od bakterijskih infekcija bez doprinosa rastu otpornosti na antibiotike.
Kako su se bubašvabe proširile širom sveta da bi postale štetočine koje danas poznajemo
Oni su šestonožni, dlakavi osvajači domova koji jednostavno neće umrijeti, ma koliko se trudili.
Bioluminiscencija i 3D štampani implanti bacaju svetlo na interakcije između mozga i kičme
Senzorni proces kao što je bol nije običan fenomen – to je simfonija neuronskih i vaskularnih interakcija koje orkestriraju mozak i kičmena moždina. Pokušaj da se ova simfonija secira fokusiranjem na jednu regiju je kao pokušaj razumevanja složene melodije slušanjem samo jednog instrumenta. Nepotpuno je, potencijalno obmanjujuće i može dovesti do pogrešnih zaključaka.
Naučnici istražuju koncentracije žive u ribama i divljim životinjama na globalnom nivou
Rad pod naslovom „Globalne koncentracije žive u bioti: njihova upotreba kao osnova za globalni okvir za biomonitoring“ i objavljen u časopisu Ekotoksikologija, opisuje po prvi put trenutno dostupne podatke o živi za ribe i divlje životinje na globalnom nivou. Podaci iz recenzirane literature, sakupljeni u bazi podataka Global Biotic Mercuri Sinthesis (GBMS) Instituta za istraživanje biodiverziteta (BRI), pomoći će u informisanju napora širom sveta za smanjenje uticaja zagađenja živom na ljude i životnu sredinu.
Nelegitimni prekidi smanjuju produktivnost na radnom mestu, navodi studija
Tim istraživača sa Univerziteta Kvinslend otkrio je da zaposleni doživljavaju više stresa na poslu kada ih prekidaju zahtevi za nepotrebnim ili nerazumnim zadacima.
Istraživači analiziraju kako bi hemijski proces mogao pomoći u recikliranju običnog plastičnog otpada
Istraživači sa Virginia Tech-a istražuju procese koji bi mogli uveliko povećati recikliranje jedne od plastike koja se najviše proizvodi na svetu.
Studija pokazuje da vežbanje podstiče rast neurona, pomažući miševima da zaborave traumatska sećanja
Istraživači sa Univerziteta u Torontu, Kanada, i Univerziteta Kjušu u Japanu, otkrili su da povećano formiranje neurona i naknadno ožičenje neuronskih kola u hipokampusu kroz vežbu ili genetsku manipulaciju pomažu miševima da zaborave traumatske uspomene ili uspomene povezane sa lekovima. Nalazi, objavljeni 8. maja u Molekularnoj psihijatriji, mogli bi ponuditi novi pristup u lečenju stanja mentalnog zdravlja poput posttraumatskog stresnog poremećaja (PTSP) ili zavisnosti od droga.