FRANKFURT – Evropska centralna banka je spremna da se pridruži američkim Federalnim rezervama u velikom povećanju kamatnih stopa u četvrtak dok pokušava da zaustavi rekordnu inflaciju — iako rizikuje da pogorša recesiju za koju ekonomisti kažu da utiče na Evropu, prenosi Asošijejted pres.
Na sastanku upravnog saveta banke nije pitanje da li da podigne stope za 19 zemalja koje koriste evro, već za koliko: između pola procentnog poena ili tri četvrtine poena, kažu analitičari. Banka je napravila svoje prvo povećanje u 11 godina na svom poslednjem sastanku u julu, podigavši stope za pola poena kada se obično menjaju za samo četvrtinu poena.
ECB, koja je svojevremeno predviđala nikakva povećanja stope ove godine, pokidala je svoju mapu puta suočena sa rekordnom inflacijom od 9,1% prošlog meseca, koja je bila podstaknuta skokovitim cenama prirodnog gasa i koja je trajala mnogo duže nego što se očekivalo. Inflacija je daleko iznad cilja banke od 2% koji se smatra najzdravijim za privredu.
Obrazloženje centralne banke za povećanje od tri četvrtine poena bi bilo da bi „nedjelovanje danas dovelo do većih poteza i većih troškova u budućnosti“, rekao je Frederik Ducrozet, šef makroekonomskog istraživanja u Pictet Vealth Management.
Cena prirodnog gasa — koji se koristi za proizvodnju električne energije, grejanje domova i upravljanje fabrikama — skočila je više od deset puta pošto je Rusija smanjila isporuke kako rastu tenzije zbog rata u Ukrajini. Evropski političari to nazivaju ucenom zbog njihove podrške Kijevu.
Rezultirajuća inflacija poskupljuje sve, od namirnica do računa za komunalije, stvarajući krizu troškova života koja će se samo pogoršati jer mnogi ekonomisti predviđaju da će evrozona potonuti u recesiju krajem ove i 2023. godine.
Na svojoj poslednjoj konferenciji za novinare u julu, predsednica ECB Kristin Lagard rekla je da prema osnovnoj ekonomskoj prognozi banke „nema recesije, ni ove ni sledeće godine. Da li je horizont zamagljen? Naravno da jeste.“
Povećanje kamatnih stopa je tipičan protivotrov centralne banke za veću inflaciju. Više stope utiču na cenu kredita u celoj privredi, čineći pozajmljivanje, potrošnju i ulaganje skupljim, smanjujući tako potražnju za robom. Problem je u tome što inflacija ne dolazi toliko od potražnje, već od strane ponude – troškova nafte i prirodnog gasa – o čemu ECB može malo da uradi direktno.
ECB zaostaje za drugim centralnim bankama u podizanju kamatnih stopa, a analitičari kažu da je sada zabrinuta za svoj kredibilitet jer je u pitanju borac protiv inflacije, što otvara mogućnost da stope rastu brže nego što se očekivalo čak i za nekoliko nedelja.
Njena referentna vrednost je 0,5% za kreditiranje banaka. Glavno merilo Fed-a je 2,25% do 2,50% nakon nekoliko velikih povećanja kamatnih stopa, uključujući dve od tri četvrtine poena. Ključni pokazatelj Banke Engleske je 1,75%.
Visoki zvaničnik ECB, Izabel Šnabel, rekla je prošlog meseca da je „odlučnost“ bolja od „opreznosti“ koja preti da dozvoli da se inflacija uklopi u očekivanja ljudi u pogledu cena i plata. Tada bi to bilo mnogo teže kontrolisati.
Odlučna akcija je sada ponudila šansu da se uguši višak inflacije „čak i uz rizik od nižeg rasta i veće nezaposlenosti“, rekao je Šnabel, član šestočlanog izvršnog odbora koji svakodnevno vodi banku, rekao je 27. avgusta na federalnom sastanku. Rezervni simpozijum u Džekson Holu, Vajoming.
Stabilnost cena je primarni mandat banke prema sporazumu Evropske unije.
Akcija ECB-a bi došla „čak i po cenu nanošenja daljeg kratkoročnog bola domaćinstvima, radnicima i kompanijama“, rekao je Holger Šmiding, glavni ekonomista Berenberg banke. „Međutim, ECB ima dobar razlog da bude agresivnija.
U suprotnom, smanjenje ukorijenjene inflacije „u budućnosti bi moglo biti još skuplje“, rekao je on.
Više kamatne stope bi pomogle u podršci kursu evra u odnosu na dolar povećanjem potražnje za investicionim fondovima denominiranim u evrima. Nedavni pad evra na ispod 1 dolar – podstaknut rastućim troškovima energije i slabljenjem ekonomskih izgleda – podiže inflaciju jer čini uvezenu robu skupljom.
Neki misle da centralna banka preteruje.
„Postoji veliki rizik da ovaj odlučni pristup ECB ne samo da će dovesti do nižeg rasta i zaposlenosti nego sada, već i nižeg nego što je potrebno da se ukroti inflacija“, napisao je Erik F. Nielsen, glavni ekonomski savetnik grupe u UniCredit banci.
„Sve veća zabrinutost za njihovu reputaciju“ mogla bi da navede ECB – a verovatno i Fed – da preteraju sa monetarnim pooštravanjem, dodao je on.
„Još uvek nam je teško da vidimo kako agresivna povećanja kamatnih stopa mogu da smanje glavnu inflaciju u evrozoni“, rekao je Carsten Brzeski, glavni ekonomista evrozone u ING banci. „Ekonomija je daleko od pregrevanja i gotovo neizbežno će pasti u zimsku recesiju, čak i bez daljih povećanja stopa.
