Ukrajinski zvaničnici su rekli da je ljudima zabranjeno da napuštaju neka okupirana područja dok se četvorodnevno glasanje ne završi, da su naoružane grupe odlazile kućama da primoraju ljude da glasaju, a zaposlenima je prećeno otpuštanjem ako ne učestvuju.
„Danas bi najbolje za stanovnike Hersona bilo da ne otvore svoja vrata“, rekao je Jurij Sobolevski, raseljeni prvi zamenik predsednika saveta Hersonske oblasti.
Glasanja o ulasku u sastav Rusije su na brzinu organizovana nakon što je Ukrajina ranije ovog meseca u kontraofanzivi ponovo zauzela velike delove severoistoka.
Sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom koji je takođe ove nedelje najavio vojni regrut za angažovanje 300.000 vojnika za borbu u Ukrajini, čini se da Kremlj pokušava da povrati prednost u žestokom sukobu od svoje invazije 24. februara.
Uključujući ove četiri oblasti, Moskva bi mogla da prikaže napade da ih povrati kao napad na samu Rusiju – potencijalno koristeći to da opravda čak i nuklearni odgovor.
Putin i drugi ruski zvaničnici pominju nuklearno oružje kao ekstremnu opciju: zastrašujuću perspektivu u ratu koji je već ubio desetine hiljada ljudi, proterao milione i udario globalnu ekonomiju.
Glasanje u provincijama Lugansk, Donjeck, Herson i Zaporožje na istoku i jugoistoku, koje predstavljaju oko 15 odsto ukrajinske teritorije, trebalo je da traje od petka do utorka.
Biračka mesta su postavljena i u Moskvi, za stanovnike tih regiona koji sada žive u Rusiji.
Serhii Gaidai, ukrajinski guverner Luganska, rekao je da je u gradu Starobilsku stanovništvu zabranjen izlazak i da su ljudi prisiljeni da izlaze iz domova da glasaju.
U gradu Bilovodsku, direktor kompanije rekao je zaposlenima da je glasanje obavezno i da će svi koji odbiju da učestvuju biti otpušteni, a njihova imena dati službama bezbednosti, dodao je on.
Nazvavši događaj „izborima bez izbora“, Gaidai je rekao da su ljudi bili primorani da popunjavaju „parčete papira“ bez privatnosti u kuhinjama i dvorištima, dok su gradovi zatvoreni.
„Raspoloženje Rusa je panično jer nisu bili spremni da tako brzo sprovedu ovaj takozvani referendum, nema podrške, nema dovoljno ljudi“, rekao je Sobolevski iz Hersona u aplikaciji za razmenu poruka Telegram.
Rojters nije mogao odmah da proveri izveštaje o prinudi.
Ukrajina, zapadni lideri i Ujedinjene nacije osudili su glasanje kao nelegitimnu preteču ilegalne aneksije. Nema nezavisnih posmatrača, a veliki deo predratnog stanovništva je pobegao.
Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), koja nadgleda izbore, saopštila je da ishodi neće imati pravnog značaja jer nisu u skladu sa ukrajinskim zakonom ili međunarodnim standardima i da te oblasti nisu bezbedne.
Moskva smatra da referendumi pružaju priliku ljudima u regionu da izraze svoje mišljenje.
„Počelo je glasanje na referendumu o tome da Zaporoška oblast postane deo Rusije kao konstitutivni entitet Ruske Federacije! Vraćamo se kući!“ rekao je Vladimir Rogov, zvaničnik u administraciji regiona koju je postavila Rusija.
Ta administracija je saopštila da su dva automobila sa „ukrajinskim diverzantima“ ušla u zonu i da se „obavljaju“, prenela je ruska novinska agencija TASS. Rojters nije uspeo da proveri izveštaj.
Ukrajina kaže da nikada neće prihvatiti rusko teritorijalno preuzimanje.
„Sve su to gluposti, blef i politička manipulacija da se nas i zapadne zemlje uplaše svojim nuklearnim stvarima“, rekao je 65-godišnji Oleksandar Jarošenko, stanovnik glavnog grada Kijeva.
Rusija je ranije koristila referendum kao izgovor za aneksiju ukrajinskog Krima 2014. godine, što međunarodna zajednica nije priznala.
Putin tvrdi da Rusija sprovodi „specijalnu vojnu operaciju“ da demilitarizuje Ukrajinu, oslobodi je opasnih nacionalista i odbrani Rusiju od transatlantskog saveza NATO.
Kijev i Zapad kažu da je rat ničim izazvan, imperijalistički pokušaj da se ponovo osvoji zemlja koja se otresla ruske dominacije raspadom Sovjetskog Saveza 1991. godine.
Istražna komisija pod mandatom UN-a saopštila je da je pronašla dokaze o ratnim zločinima, uključujući pogubljenja, silovanja, mučenja i zatvaranja dece u oblastima Ukrajine pod ruskom okupacijom, nakon poseta 27 oblasti i intervjua sa preko 150 žrtava i svedoka.
„Ako ostane bez odgovora, (kršenja Rusije) će nas odvući u mračni svet nekažnjivosti i popustljivosti“, rekao je izaslanik Ukrajine Anton Korinevič Savetu za prava UN.
Rusija poriče da je namerno napadala civile u sukobu i kaže da su optužbe za zlostavljanje klevetna kampanja.
Ukrajina je na bojnom polju saopštila da je jedna osoba poginula, a zgrada oštećena u luci Odesa u napadu „dronova kamikaza“. Dron iranske proizvodnje Shahed-136, dizajniran da udari u svoje mete, uništen je iznad Crnog mora od strane protivvazdušne odbrane, navodi se u saopštenju.
