NjUJORK – Premijerka Liz Trus započela je svoju prvu posetu Sjedinjenim Državama u svojstvu britanskog lidera priznanjem da se dogovor o slobodnoj trgovini se neće desiti godinama, preneo je Asošijejted pres.
Trusova je rekla da transatlantski sporazum nije jedan od njenih prioriteta – što je oštar kontrast sa stavom njenih neposrednih prethodnika kao konzervativnog premijera Borisa Džonsona i Tereze Mej. Obojica su obećanje sporazuma sa najvećom svetskom ekonomijom smatrali jednom od glavnih nagrada za izlazak Britanije iz Evropske unije.
„Trenutno se (ne) vode nikakvi pregovori sa SAD i ne očekujem da će oni početi u kratkom i srednjem roku“, rekla je Trus novinarima u svom avionu za Njujork, gde je sleteo u utorak da prisustvuje Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija.
Trusova je rekla da je više fokusirana na dobijanje pristupa Transpacifičkom trgovinskom partnerstvu i sklapanje trgovinskih sporazuma sa Indijom i Savetom za saradnju u Zalivu, uključujući Saudijsku Arabiju i Katar.
„To su naši trgovinski prioriteti“, rekla je ona.
Trusova loša procena o transatlantskoj trgovini došla je uoči njenog prvog sastanka jedan na jedan sa predsednikom Džoom Bajdenom otkako je preuzela dužnost pre dve nedelje. Dvojica lidera trebalo bi da se sastanu u sredu na marginama skupa UN u Njujorku. Obojica su bili među brojnim svetskim liderima koji su prisustvovali sahrani kraljice Elizabete Druge u Londonu u ponedeljak.
Trusova je rekla da su njeni prioriteti za sastanak sa Bajdenom bili „da budemo u stanju da se kolektivno nosimo sa (sa) ruskom agresijom“ i da „ne budemo strateški zavisni od autoritarnih režima“.
„Želim da radim sa našim saveznicima kao što su Sjedinjene Države, kao što su Francuska, EU, Baltičke države, Poljska kako bismo preuzeli izazov sa kojim se suočavamo od ruske agresije“, rekla je ona. „To bi trebalo da bude naš prioritet.“
To Britaniju u velikoj meri stavlja u skladu sa Bajdenovim čvrstim stavom prema Rusiji i Kini, ali trgovinski ćorsokak ostavlja često hvaljeni „poseban odnos“ između Britanije i SAD u pozadini.
Pristalice Bregzita kažu da je jedna od glavnih prednosti napuštanja bloka i njegovog ogromnog slobodnog tržišta od skoro pola milijarde ljudi šansa Ujedinjenog Kraljevstva da sklopi nove trgovinske sporazume širom sveta.
Trgovinski pregovori Ujedinjenog Kraljevstva i EU pokrenuti su uz pompe ubrzo nakon što je Britanija napustila EU 2020. godine, ali su pregovori posustali zbog rastuće zabrinutosti američke administracije o uticaju Bregzita, posebno na Severnu Irsku.
Severna Irska je jedini deo Ujedinjenog Kraljevstva koji deli granicu sa članicom EU, a Bregzit je doneo nove carinske provere i papire za trgovinu Severne Irske, pitanje koje je preraslo u političku krizu za vladu koja deli vlast u Belfastu. .
Kao odgovor, Britanija je objavila planove da obustavi provere i pocepa deo svog sporazuma o Bregzitu sa EU — potez koji je razbesneo blok i uznemirio Vašington. Bajden je upozorio da nijedna strana ne bi trebalo da učini ništa da potkopa Sporazum na Veliki petak iz 1998. godine, kamen temeljac mirovnog procesa Severne Irske.
Trusova kaže da želi da postigne sporazum sa EU, ali će nastaviti sa prepisivanjem sporazuma ako to ne uspe. Ona je rekla da se situacija ne može dozvoliti da „odluta“.
U nadi da će U.K.-U.S. bledeći sporazum, Britanija je pribegla potpisivanju trgovinskih sporazuma sa pojedinačnim američkim državama. Do sada je potpisala sporazume sa Indijanom i Severnom Karolinom.
Trus je vodio kampanju za konzervativnog lidera na obećanju da će uzdrmati britansku ekonomiju smanjenjem poreza, smanjenjem regulative i privlačenjem više investicija u Ujedinjeno Kraljevstvo. Ali početkom njenog mandata dominirali su smrt i komemoracije kraljice Elizabete II, što je dovelo do Trusovih političkih planova. na čekanju tokom desetodnevnog perioda nacionalne žalosti.
Rat u Ukrajini biće najvažniji u poruci Trusove kada u sredu bude imala svoj debitantski govor u Ujedinjenim nacijama kao britanski lider, pozivajući na veću podršku Kijevu i pozivajući nacije da prestanu da kupuju rusku naftu i gas.
Posle Sjedinjenih Država, Velika Britanija je bila jedan od najvećih davalaca vojne i civilne pomoći Ukrajini. Trus želi da uveri saveznike da će zadržati čvrstu podršku koju je ukazao Džonson. Ona će obećati da će Britanija 2023. godine „izjednačiti ili premašiti“ 2,3 milijarde funti (2,7 milijardi dolara) vojne pomoći koja je ove godine data Ukrajini.