NUR-SULTAN – Rat Rusije u Ukrajini i zategnuti odnosi Svete Stolice sa Kinom su pozadina ovonedeljne posete pape Franje bivšoj sovjetskoj republici Kazahstan, gde on služi maloj katoličkoj zajednici i učestvuje na međuverskoj konferenciji koja ima za cilj promovisanje mira i dijaloga, prenosi Asošijejted pres.
Franjo je u utorak leteo za kazahstansku prestonicu Nur-Sultan kako bi se sastao sa predsednikom Kasim-Jomartom Tokajevim tokom trodnevnog putovanja u državnoj poseti. U sredu i četvrtak učestvuje na međuverskom sastanku sa više od 100 delegacija muslimanskih, hrišćanskih, jevrejskih, budističkih, šintoističkih i drugih verskih grupa iz 50 zemalja.
Najvažniji aspekti Franjine posete mogli bi biti propuštene prilike: Franja je trebalo da se sastane sa poglavarom Ruske pravoslavne crkve na marginama konferencije. Ali patrijarh Kiril, koji je opravdao rat u Ukrajini, otkazao je svoje putovanje prošlog meseca.
Franjo će takođe biti u glavnom gradu Kazahstana u isto vreme kada i kineski predsednik Si Đinping, koji dolazi u svoju prvu inostranu posetu od pandemije korona virusa. Ali Vatikan kaže da nema planova da se Franjo sastane sa Sijem, koji ne prisustvuje kongresu. Sveta stolica i Peking nisu imali diplomatske odnose više od pola veka, a dve strane finalizuju obnovu kontroverznog sporazuma o nominacijama katoličkih biskupa u Kini.
I jedno i drugo usmerava pažnju na međuversku konferenciju, važan trogodišnji događaj za Kazahstan, zemlju koja se graniči sa Rusijom na severu, Kinom na istoku i dom je oko 130 etničkih grupa. To je eksponat njene spoljne politike i odraz sopstvene multikulturalne i multietničke populacije koja se dugo reklamira kao raskrsnica između Istoka i Zapada.
Darhan Kidirali, ministar informisanja i društvenog razvoja, rekao je da je prisustvo svetskih verskih lidera u zemlji u potpunosti u nacionalnim interesima Kazahstana. „Pozvali smo ih i nadali se da će učestvovati i patrijarh Kiril“, rekao je on za Asošijeted pres uoči kongresa. Sve u svemu, mislim da će kongres dati primer da se i druga pitanja mogu rešavati dijalogom vera.
Kada je Sveti Jovan Pavle II posetio Kazahstan 2001. godine, 10 godina nakon nezavisnosti, istakao je raznolikost Kazahstana, podsećajući na njegovu mračnu prošlost pod staljinističkom represijom: Čitava sela etničkih Poljaka su masovno deportovana iz zapadne Ukrajine u Kazahstan počev od 1936. godine, a sovjetska vlada deportovao stotine hiljada etničkih Nemaca, Čečena i drugih optuženih nacističkih kolaboracionista u Kazahstan tokom Drugog svetskog rata. Mnogi potomci deportovanih su ostali, a neki od njih čine katoličku zajednicu u zemlji, koja broji samo oko 125.000 u zemlji od skoro 19 miliona ljudi.
Sofija Gatovskaja, parohijanka u prestoničkoj katedrali Bogorodice Neprekidne pomoći, rekla je da je prisustvovala toj prvoj papskoj poseti i da je ona do danas urodila plodom.
„Zapravo je bilo neverovatno. I posle ove posete imamo mir i toleranciju u našoj republici. U Kazahstanu imamo mnogo nacionalnosti i svi živimo zajedno. I očekujemo isto od ove posete (pape Franje) da ćemo imati mir u našoj republici. I veoma očekujemo da će se rat u Ukrajini okončati.
