Na vanrednom sastanku ministara energetike zemalja EU, koji je po hitnom postupku sazvala predsedavajuća Češka, nije bilo dogovora o ograničenju cene ruskog gasa. Međutim, to i nije bio dan za konačne dogovore o merama koje su se našle na stolu na predlog Evropske komisije, koja treba u što kraćem roku da ublaži posledice energetske krize, preneo je RTS.
Ministri EU su se danas zapravo dogovorili oko mandata koji daju Evropskoj komisiji, smernicama za četiri grupe mera koje treba da budu po hitnom postupku usvojene u narednim danima.
One se između ostalog odnose i na predlog o pametnoj uštedi električne energije kroz dobrovoljno ili obavezujuće ograničavanje.
Na stolu je i mera ograničavanja ekstra profita energetskih kompanija i preusmeravanje tih sredstava ka budžetima ugroženih građana.
U planu je i podrška likvidnosti komunalnim kompanijama koje imaju teškoće s visokim računima.
Najkontroverznija mera o kojoj se i najviše debatovalo je moguće ograničenje cene ruskog gasa za uvoz po principu „uzmi ili ostavi“. Za to nije bilo podrške nekih zemalja, među kojima je bila najglasnija Mađarska koja smatra da bi to ugrozilo njihovo snabdevanje gasom.
Međutim, ta mera nije skinuta sa dnevnog reda i naći će se u predlogu Evropske komisije sledeće nedelje.
Energetska situacija u Evropi je neodrživa – i po pitanju snabdevanja i kada je o ceni reč. Nafta je ponovo premašila 90 dolara, gas košta više od 2.400 evra, a megavat struje je i dalje oko 450 evra.
Neophodna je pomoć i smanjenje troškova za energiju i privredi i građanima, a energetsko tržište mora da se menja, saglasne su članice Unije.
„Zajedno sa Evropskom komisijom moramo da radimo na brzom rešenju, kako bismo ublažili posledice visoke cene energije. Trenutne cene gasa i električne energije stvaraju pritisak na privredu Evropske unije umanjuju konkurentnost evropskih kompanija i stvaraju društvene tenzije“, poručuje ministar industrije Češke Jozef Sikela.
Plan je da se nađe održiv tržišni mehanizam za određivanje maksimalnih cena struje i gasa, ali i novi izvori gasa.
„Opšti je jaz u cenama, uključujući uvoz LNG-a, što bi mogao biti izazov za sigurnost snabdevanja. Postoji veoma jaka konkurencija na tržištu LNG-a i upravo sada, važno je da možemo da zamenimo ruske količine alternativnim dobavljačima“, smatra Kadri Simson, evropska komesarka za energetiku.
Robert Habek, ministar ekonomije i energetike Nemačke naglašava da se visoke cene gasa odvoje od cena za sve druge energente kako bi jeftinija energija, posebno jeftinija i obnovljiva energija, takođe stizala do potrošača bez ometanja tržišta.
I dok se većina članica Unije zalaže za prekid i gasne saradnje sa Rusijom, devet zemalja protivi se ograničenju cene ruskog gasa koji stiže gasovodima. Podsećaju da je Moskva jasno stavila do znanja da će u tom slučaju prekinuti isporuke. A to dovodi u pitanje snabdevanje evropskih potrošača.
„Ne znam nijednu integraciju koja će obezbediti našu sigurnost snabdevanja. I to je bolna činjenica, posebno za Austriju. Uspeli smo da smanjimo zavisnost od ruskog gasa sa 80 posto na ispod 50 procenata. Ali mi smo i dalje zavisni“, ističe Leonore Gevesler, ministarka energetike i životne sredine Austrije.
Zato, naglašava, ovo nije predlog koji u ovom trenutku mogu da podrže.
„Ako ruski prirodni gas ispadne sa evropskog tržišta, to predstavlja pretnju za našu zemlju. Mađarska ne podržava uvođenje ograničenja cene gasa, jer je to apsolutno apsurdno, jer to dovodi do povećanja cena i smanjenja sigurnosti snabdevanja“, upozorio je Peter Sijarto, ministar spoljnih poslova i trgovine Mađarske.
Mađarska je od „Gasproma“ za zimu obezbedila i dodatne količine koje će stizati preko naše zemlje Balkanskim tokom, koji je i nama sada glavni pravac snadevanja.
„Imamo dva pravca dotoka gasa i nama gas stiže redovno. Mi ga dobijamo kroz Turski tok, Balkanski tok, imamo redovno snabdevanje. Kako će biti u narednom periodu, šta može da se desi, da li neko može da koristi naš gas, da li može da dođe do novih sankcija, mi to ne znamo, ali znamo da smo sve što je potrebno u suštini obezbedili“, navodi Zorana Mihajlović, ministarska rudarstva i energetike.
I najavljeno ograničenje cene nafte već zabrinjava. U Austriji već prijavljuju nestašicu dizela. Na našim pumpama snabdevanje je redovno. Do sledećeg petka cena dizel ostaje 217, 5 dinara, a benzin je pojeftinio tri dinara – litar košta 177 dinara.
