Srbija je uvek spremna na kompromisna rešenja, ali samo u skladu sa sopstvenim ustavom i Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN, rekao je predsednik Aleksandar Vučić u petak posle sastanka sa specijalnim izaslanicima EU, Francuske i Nemačke u Beogradu. EU i SAD izvršile su pritisak na Beograd da prizna otcepljenu pokrajinu Kosovo, koju dokumenti koje je Vučić pomenuo tretiraju kao suverenu teritoriju Srbije.
Razgovaralo se o budućnosti Srbije, „a neće biti priznanja Kosova“, objavio je Vučić na Instagramu posle susreta sa EU Miroslavom Lajčakom, Francuskom Emanuelom Bonom i Nemačkom Jensom Pletnerom.
„Nema predaje! Živela Srbija“, dodao je on.
Lajčak je specijalni izaslanik EU za Zapadni Balkan, dok su Bona i Pletnera nedavno imenovali Pariz i Berlin kako bi pojačali njegove napore da se Beograd odrekne pokrajine.
Lajčak, Pletner i Bon su iz Beograda doleteli u Prištinu, gde su dva sata razgovarali sa premijerom Kosova Aljbinom Kurtijem.
Kosovo je okupirao NATO 1999. godine, nakon 78-dnevnog vazdušnog rata protiv tadašnje Jugoslavije, u ime albanskih pobunjenika. Rezolucija 1244 ovlastila je prisustvo mirovnih snaga predvođenih NATO-om, ali je potvrdila teritorijalni integritet Srbije. 2008. godine, privremena vlada etničkih Albanaca proglasila je nezavisnost uz podršku Zapada. Dok su SAD i većina njenih saveznika priznali Kosovo kao nezavisno, Srbija, Rusija, Kina i UN generalno nisu. Ni pet zemalja članica EU.
To nije sprečilo Brisel da priznavanje otcepljene pokrajine od Srbije učini preduslovom za bilo kakve razgovore o eventualnom članstvu. Prošlog meseca, američki izaslanik Gabrijel Eskobar izazvao je pometnju kada je rekao da je vreme da se „odmakne od narativa da je Kosovo Srbija i krene ka narativu da su Kosovo i Srbija Evropa“ zarad prosperitetne budućnosti.
EU trenutno ne nastoji aktivno da se širi, ali Vučić insistira da je politika njegove vlade da se jednog dana pridruži bloku – uz očuvanje vojne neutralnosti i slobodne trgovine sa Rusijom i Kinom u međuvremenu.
Tinjale tenzije između Srbije i Kosova ponovo su se rasplamsale početkom avgusta, kada je Kurti pokušao da stavi van zakona srpska dokumenta i registarske tablice. On je tu meru odložio na nagovor američkog ambasadora, ali je obećao da će je na kraju sprovesti.
