Jedan od lekova, ciklofosfamid, se uglavnom ne koristi za lečenje karcinoma malih ćelija pluća od 1980-ih, kada je zamenjen alternativama koje su imale manje neželjenih efekata.
Međutim, bez obzira da li se koristi ciklofosfamid ili alternative, kancer brzo razvija otpornost na tretman.
Sada je tim koji stoji iza novih eksperimenata uspeo da identifikuje kako kancer malih ćelija pluća odupire efektima ciklofosfamida i odlučio da uradi nešto po tom pitanju, piše Science alert .
Tehnika koju su razvili u suštini blokira proces popravke koji ćelije kancera koriste za izgradnju otpornosti na ciklofosfamid.
„Problem je u tome što ovi tumori reaguju na lečenje u početku, ali se onda vraćaju. Ovo se nije promenilo 30 godina“, kaže patolog i imunolog Nima Mosamaparast sa Vašingtonskog univerziteta u Sent Luisu.
Ona je dodala da su „ovi tumori masovno otporni na skoro sve“.
Nova otkrića se zasnivaju na prethodnim istraživanjima istog tima koji je identifikovao protein RNF113A kao uključen u popravku ćelija kancera, konkretno, u popravku vrste oštećenja DNK poznatog kao oštećenje alkilacijom, koje izaziva ciklofosfamid.
Dalja istraživanja su otkrila da RNF113A reguliše SMID3, protein koji je visoko eksprimiran u karcinomu malih ćelija pluća i nalazi se u višim nivoima u invazivnijim oblicima bolesti.
Povišeni nivoi su takođe povezani sa povećanom otpornošću na lekove za alkilaciju hemoterapije, kategorija koja uključuje ciklofosfamid, i lošijom ukupnom prognozom.
Nasuprot tome, zdravo plućno tkivo ima veoma nizak nivo SMID3.
Naoružani tim znanjem, istraživači su pokušali da ciljaju SMID3 kod miševa kojima je tim ugradio tumore ljudskih pluća, od kojih su neki već bili lečeni hemoterapijom, a drugi nisu.
Dok je ciklofosfamid privremeno radio sam, a SMID3 inhibitor je donekle usporio rast tumora, tek kada su dva tretmana kombinovana, karcinom je potpuno prestao da raste.
Ova supresija tumora trajala je tokom trajanja eksperimenta, otprilike mesec dana, mnogo nakon što su drugi pojedinačni tretmani bili neuspešni.
„Ova studija pokazuje da zapravo možemo da kombinujemo novu metu sa starim lekom kako bismo smanjili otpornost i potencijalno učinili tretman mnogo boljim i dali ovim pacijentima mnogo bolje šanse“, kaže Mosamaparast.
Još uvek je rano, ne samo zato što je ovo testirano samo na miševima, i naučnici žele dalje da eksperimentišu da vide da li mogu da smanje nivo uključenog ciklofosfamida kako bi ograničili toksične sporedne efekte koji su značili da je prestao da se koristi.
Ono što je jasno jeste da lekovi koji su zamenili ciklofosfamid nisu ništa bolji u borbi protiv malih ćelija kancera pluća, čak i ako su manje štetni za telo. Trenutne opcije lečenja mogu samo da produže oko dva do šest meseci života.
Sada istraživači traže organizovanje kliničkih ispitivanja faze jedan na ljudima. Jedan od obećavajućih aspekata istraživanja je to što pokazuje znake da bi mogao da deluje na kancer koji je već postao otporan na neke tretmane.
„Jedan od izazova sa kojima ćemo se suočiti je ubeđivanje lekara da se vrate na stari lek“, kaže Mosamaparast. i dodaje da je „dobra stvar u vezi sa ovom strategijom to što može da funkcioniše tamo gde su trenutne terapije neuspešne“.
Istraživanje je objavljeno u Cancer Discovery .
