Nedostatak sna je povezan sa srčanim oboljenjima, lošim raspoloženjem i usamljenošću. Umor bi nas takođe mogao učiniti manje velikodušnim, izvještavaju istraživači 23. avgusta u PLOS Biology.
Čini se da sat vremena spavanja izgubljen pri prelasku na letnje računanje vremena svakog proleća smanjuje sklonost ljudi da pomažu drugima, otkrili su istraživači u jednom od tri eksperimenta koji su testirali vezu između gubitka sna i velikodušnosti. Konkretno, pokazali su da su prosečne donacije jednoj neprofitnoj organizaciji sa sedištem u SAD pale za oko 10 procenata tokom radne nedelje nakon promene vremena u poređenju sa četiri nedelje pre i posle promene. U Arizoni i Havajima, državama koje ne poštuju letnje računanje vremena, donacije su ostale nepromenjene.
S obzirom da više od polovine ljudi koji žive u delovima razvijenog sveta izveštavaju da retko spavaju tokom radne nedelje, ovo otkriće ima implikacije posle nedelje u kojoj napredujemo, kažu istraživači.
„Nedostatak sna oblikuje društvena iskustva koja imamo [i] vrsta društava u kojima živimo“, kaže neuronaučnik Eti Ben Simon sa Univerziteta Kalifornije u Berkliju.
Da bi testirali vezu između gubitka sna i velikodušnosti, Ben Simon i njen tim su prvo doveli 23 mlade odrasle osobe u laboratoriju na dve noći. Učesnici su prespavali jednu noć i ostali budni još jednu noć.
Ujutro su učesnici ispunjavali standardizovani upitnik o altruizmu procenjujući njihovu verovatnoću da pomognu strancima ili poznanicima u različitim scenarijima. Na primer, učesnici su ocenili na skali od 1 do 5, sa 1 za najmanju verovatnoću da će pomoći i 5 za najverovatnije, da li će ustupiti svoje mesto u autobusu strancu ili ponuditi prevoz kolegi kome je potrebno. Učesnici nikada ne čitaju isti scenario više od jednom. Otprilike 80 posto učesnika pokazalo je manju vjerovatnoću da će pomoći drugima kada su neispavani nego kada su odmarali.
Istraživači su zatim posmatrali moždanu aktivnost učesnika u funkcionalnoj MRI mašini, upoređujući neuronsku aktivnost svakog učesnika u odmornom stanju u odnosu na stanje lišenog sna. To je pokazalo da nedostatak sna smanjuje aktivnost u mreži regiona mozga povezanih sa sposobnošću empatije sa drugima.
U drugom eksperimentu, istraživači su regrutovali 136 učesnika na mreži i naterali ih da vode dnevnik spavanja četiri noći. Svaki učesnik je zatim ispunio podskupove upitnika o altruizmu pre 13 časova. sledeći dan. Istraživači su otkrili da što su učesnici više vremena provodili budni u krevetu, što je mera lošeg sna, to su niži njihovi rezultati za altruizam. Taj pad altruizma važio je i kada se upoređuju pojedinci sa samima sobom i kada se usrednjavaju rezultati u grupi.
U poslednjem eksperimentu fokusiranom na letnje računanje vremena, istraživači su posmatrali dobrotvorne donacije od 2001. do 2016. Donors Choose, neprofitnoj organizaciji koja prikuplja novac za školske projekte širom Sjedinjenih Država. Kada je tim izuzeo Havaje i Arizonu, kao i one koji su van granica poput veoma velikih donacija, ostalo je više od 3,4 miliona donacija. Tokom radne nedelje nakon promene vremena, ukupne donacije, koje su obično u proseku iznosile oko 82 dolara dnevno, pale su na oko 73 dolara dnevno, kaže Ben Sajmon.
Uvek postoji mogućnost da neka druga varijabla osim sna uzrokuje ovaj pad u velikodušnosti, kaže bihejvioralni ekonomista David Dickinson sa Appalachian State Universiti u Booneu, NC. Ali ovaj „trostruki metodološki pristup“ omogućio je istraživačima da povuku uvjerljivu liniju od promjena u mozgu koji se pojavljuju tokom deprivacije sna do ponašanja u stvarnom svetu. „Ovo daje sveobuhvatniju priču o tome kako neefikasan san utiče na odluke u ovom domenu pomaganja drugima“, kaže on.
