Nemački kancelar Olaf Šolc je odbacio poljske reparacione zahteve za štetu koju je prouzrokovala Nemačka u Drugom svetskom ratu.
„Kao i sve vlade pre mene mogu da ukažem na to da je pitanje međunarodno-pravno finalno rešeno“, rekao je socijaldemokratski političar u intervjuu za Frankfurter algemajne cajtung.
Prošle nedelje je jedna poljska parlamentarna komisija u Varšavi predstavila ekspertizu prema kojoj je šteta koju je za vreme Drugog svetskog rata nacistička Nemačka prouzrokovala u Poljskoj procenjena na 1,3 milijardi evra.
Šef vladajuće nacionalno-konzervativne partije Pravo i pravda (PiS) Jaroslav Kačinjski ponovo je zahtevao od Nemačke da plati ratnu štetu. Rekao je da Nemačka ne mora da plati odjednom, već može da plaća decenijama i da ta suma ne predstavlja preveliki teret za nemačku ekonomiju.
Kačinjski tvrdi da je Nemačka platila reparaciona potraživanja nekolicini zemalja.
„Nema razloga da Poljska bude izuzeta iz tog pravila“, rekao je on.
I poljski premijer Mateuš Moravjecki najavio je da će Poljska uskoro poslati nemačkoj vladi odgovarajuću „diplomatsku notu“. Taj korak počivaće na „veoma temeljnoj analizi“.
Prema veštačenju eksperata poljske parlamentarne komisije, suma od 1,3 miliona evra proističe između ostalog iz smrti 5,2 miliona poljskih građana. I prinudni rad dva miliona Poljaka deportovanih u Nemačku uzet je u obzir.
Poimence su spomenute firme kao što su BMW, Opel, Porše, Hugo Bos. Samo šteta na zgradama i sakralnim, industrijskim objektima i u poljoprivredi prema autorima izveštaja iznosi 169 milijardi evra.
Nemačka vlada se poziva na dogovor „Dva plus četiri“ iz 1990. Potpisnice su bile tada dve Nemačke i sile pobednice u Drugom svetskom ratu – Sovjetski savez, SAD, Velika Britanija i Francuska.
Tim ugovorom regulisane su spoljnopolitičke posledice nemačkog ponovnog ujedinjenja. Nemačka je u tom dokumentu odbacila moguće reparacione zahteve. Nemačka vlada je podsetila i da se Poljska 1953. odrekla daljih reparacionih zahteva, te je to više puta potvrdila.
Otpor ovakvoj politici poljske vlade postoji i u Poljskoj. Liberalna opozicija optužuje vladajuću stranku da instrumentalizuje tu spoljnopolitičku temu kako bi sprovela predizbornu kampanju u zemlji, profilišući se godinu dana uoči parlamentarnih izbora.
„Inicijativa stranke Pravo i pravda (PiS) o ratnim reparacijama već godinama iskrsava onda kada ta stranka mora da osmisli neku političku priču“, kaže bivši predsednik Saveta Evropske unije Donald Tusk, koji je lider opozicione Građanske platforme.
On dodaje da Kačinjski želi da obezbedi podršku vladajućoj partiji „na toj antinemačkoj kampanji“.
I Grčka je 2019. uputila takozvanu verbalnu notu Berlinu, pozivajući Nemačku na pregovore o reparacionim zahtevima Grčke. Tadašnja nemačka vlada je to zvanično odbacila .
