Najteže bolesti ne zaobilaze ni najmlađe. Nažalost, mnogi će u četvrtak umesto da budu u školskim klupama, biti u bolnici na lečenju. Ekipa RTS-a je sa predstavnicima Udruženja „Zajedno za novi život“ obišla decu koja, iščekujući transplantaciju bubrega, moraju u „Tiršovu“ na dijalizu, preneo je RTS.
U Centru za dijalizu u Dečjoj klinici u Tiršovoj ima i školske dece, ali je najmlađa pacijentkinja beba Lena. Lenina mama Vesna Jovanović kaže da ona dolazi na dijalizu svaki drugi dan.
„Ona je rođeni borac. Sve ovo je jako teško, gledati rođeno dete da se ovoliko muči, ali kada se ona toliko bori, mi sa njom moramo još više. Svaki njen osmeh je i naš osmeh, kada je ona tužna i mi smo tužni, ali polako izgurasmo još malo godinu i po dana, idemo napred“, poručuje Vesna Jovanović i dodaje da se nadaju da će dobiti novi bubreg.
Za Lenu igračke, a za ostale drugare na dijalizi školski pribor – sveske, olovke, pernice.
Mladen Todić iz Udruženja „Zajedno za novi život“ ističe da deca koja su na dijalizi imaju mnogo ograničenja, u smislu i odlazaka u školu, na ekskurzije, letovanje.
„Hteli smo na neki način da im olakšamo, da znaju da negde neko misli na njih, da ih podržava u svemu, pruža podršku“, dodaje Todić.
Uz Mladena, koji ima transplantiranu jetru, i mali Koki, koji takođe ima transplantiranu jetru, obilazili su drugare deleći poklone.
Iz Udruženja „Zajedno za novi život“ nadaju se da će u Srbiji uskoro biti više transplantacija. Tome se nadaju i lekari koji svakodnevno brinu o deci koja moraju na dijalizu.
Doktorka Brankica Spasojević iz Centra za dijalizu Dečje klinike u Tiršovoj kaže da pokretanje programa kadaverične transplantacije zavisi od svakoga od nas pojedinačno i svako od nas može da dâ mali doprinos tome.
„Nekome to znači novi život i vraćanje svakodnevnim aktivnostima“, poručuje doktorka Spasojević.
Dodaje da većina starijih pacijenata dolazi standardno tri puta nedeljno po četiri sata, međutim, mlađa deca, zbog karakteristike metabolizma, dolaze i pet puta nedeljno.
„Dijalize su dugotrajnije, vezani su za aparat, tako da njihov socijalni, društveni život mnogo trpi, a kvalitet života je jako narušen“, ističe doktorka.
U ovom trenutku na transplantaciju bubrega čeka trideset troje dece. Da bi im životi bili spaseni, većini, davalac organa ne može da bude neko od živih srodnika, tako da im je potrebna podrška nepoznatih ljudi.
Pristankom na zaveštanje i darivanje organa u trenutku kada medicina više ne može da pomogne onome kome je dijagnostikovana moždana smrt, uz saglasnost porodice, i jednim DA, više života može biti produženo.
