On je za Betu, posle sastanka, rekao da su poslodavci spremni da prihvate povećanje minimalne zarade za 14 odsto, sa sadašnjih 35.000 na 40.000 koliko predlaže država, pod uslovom da se to kompenzira povećanjem neoporezivog dela zarade.
„Država je obećala da će za 12,5 odsto povećati neoporezivi iznos zarade, sa 19.300 dinara na 21.712 dinara i smanjiti doprinose, ali će se taj iznos znati tek kada bude pripreman budžet za narednu godinu“, rekao je Atanacković.
Dodao je da se ranijih godina povećanje minimalca računalo na osnovu visine inflacije i privrednog rasta i da bi sada da je primenjen taj model povećanje bilo veće od 40.000 dinara jer je inflacija skoro 13 odsto, a procenjuje se da će privredni rast biti nešto više od tri odsto.
Javnost ne zna ko je napravio računicu za povećanje minimalne zarade sa 35.000 na 40.000, ali je tu sumu saopštio predsednik Srbije Aleksandar Vučić pre oko dva meseca.
Savez samostalnih sindikata Srbije (SSSS) i UGS „Nezavisnost“ i na današnjem sastanku zagovarali su nepromenjen stav da minimalna zarada treba da se poveća u dva koraka kako bi se izjednačimla sa vrednošću minimalne potrošačke korpe od 43.000 dinara.
„Naš stav je da minimalnu zaradu treba povećati od septembra ove godine za iznos za koji se dogovorimo, a da bi se dodatna korekcija napravila još jednom krajem godine za 2023. godinu, tako da bi se dotigla vrednost minimalne potrošačke korpe u dva koraka“, rekao je ekonomski savetnik u sindikatu UGS „Nezavisnost“ Zoran Ristić.
Sledeći pregovori oko povećanja minimalne zarade vodiće se 1. septembra na kolegijumu Socijalno-ekonomskog saveta (SES), a zatim i na sednici SES-a, 8. septembra i ako ne bude postignut dogovor, visinu povećanja minimalne zarade utvrdiće Vlada Srbije.
I prošle godine je predsednik Srbije saopštio iznos povećanja minimalne zarade za ovu godinu pre početka pregovora, tokom kojih nije postignuta saglasnost, pa je Vlada Srbije „potvrdila“ minimalnu zaradu koju je saopštio Vučić.
