Briselski portal Politiko piše da do runde dijaloga dolazi u času zategnutosti između Prištine i Beograda i „ponovnog sukoba koji je izazvao strahove da bi dve strane mogle da krenu u rat“.
Agenciji Beta su u Briselu evropski diplomatski zvaničnici rekli da i Evropska unija i vrlo angažovane SAD smatraju da dijalog čelnika Srbije i Kosova mora dati neke rezultate.
Na opasku Bete da je kosovski premijer Aljbin Kurti izjavio da smisao dijaloga može biti jedino uzajamno priznanje i da neće razgovarati o sporu oko automobilskih tablica i ličnih karata, dok srpski predsednik Aleksandar Vučić podvlači da napretka ne može biti bez sprovodjenja Briselskog sporazuma i formiranja Zajednice srpskih opština, evropske diplomate su uzvratili da „ni EU, niti SAD ne misle da Dijalog može biti pucanj u prazno“.
Kosovski premijer Kurti je dao intervjue nekolicini evropskih listova i tako je italijanskom listu Republika izjavio da im „preti opasnost rata, a iza Srbije je Putin“.
Španski dnevnik Periodiko smatra da je „Kosovo kamen u cipeli NATO…i loše rešeno pitanje, kao što je to i Bosna i Hercegovina, okovana Dejtonskim sporazumom koji je zaustavio sukob, ali stvorio Frankenštajna kojim je nemoguće upravljati“.
Kurti, stoji u izveštaju Dojče velea, sprema se u Brisel da bi razgovarao o međusobnom priznanju, a Vučić se priprema da u Briselu razgovara o Zajednici srpskih opština (ZSO), pa je teško nešto opipljivije očekivati od ove runde dijaloga.
Albanska strana, dodaje Dojče vele, najnovijim provokativnim potezima pokušava da iskoristi za sebe povoljniju geopolitičku situaciju.
Srbija je zbog neuvođenja sankcija Rusiji izazvala podozrenje na Zapadu i vidi se kao nekakav tihi saveznik Rusije, što Priština pokušava da iskoristi kao svoju prednost i promeni situaciju na terenu, ukazuje nemački portal.
Dojče vele navodi mišljenje analitičara u Beogradu da se ta karta Rusije uvek se koristila u Prištini kako bi se dobila nekakva dodatna podrška na Zapadu, a izgleda da sadašnja američka administracija ima nekakav ‘kosovski zavet’ oko nezavisnosti Kosova i verovatno je da Srbija trpi pritiske zbog toga.
U Vašingtonu čini se postoji dobra volja da se formira Zajednica srpskih opština, kažu sagovornici Dojče velea u Beogradu, ali napominju da albanska strana odbija da to sprovede i niko na nju i ne vrši pritisak da to učini, što je stav i opozicije i vlasti u Beogradu.
Mediji u EU ističu da je Evropska služba za spoljne poslove i bezbednost (EEAS) dramatično zatražila da se zapaljive poruke u Prištini i Beogradu prekinu, ali takodje predočila da se Briselski i drugi sporazumi moraju sprovesti.
SAD su isto to stavile do znanja, uključujući Briselski sporazum i Zajednicu srpskih opština, ali tako što ta zajednica ne sme biti u suprotnosti s Ustavom Kosova i neki paradržavni entitet.
Američki izaslanik Gabrijel Eskobar je rekao da o tome „treba da se raspravlja“, ali je takodje objasnio da to znači da „postoji puno evropskih modela gde manjine mogu da zaštite svoje kulturno nasleđe i jezik u okvirima ustava“.
Na pitanje Bete da li Evropska unija takođe smatra da se Zajednica srpskih opština može svesti na „model zaštite kulturnog nasledja i jezika“, dakle neku nevladinu organizaciju bez izvršnih ovlašćenja, kako proizilazi iz američkog stava, diplomate u Briselu ponavljaju stav da se do sprovođenja Briselskog sporazuma i sveobuhvatne normalizacije odnosa prihvatljive za obe strane može doći i nizom sprovođenja malih dogovora.
