Kraj ukrajinskog rata neće biti skoro, a ciljevi Rusije u Ukrajini su se promenili i više nije reč samo o Donbasu, već o širim interesima i drugim teritorijama, piše u kolumni za beogradski Medija centar novinar, publicista i bivši diplomata Dragan Bisenić, prenosi agencija Beta.
Kraj ukrajinskog rata neće biti skoro, a ciljevi Rusije u Ukrajini su se promenili i više nije reč samo o Donbasu, već o širim interesima i drugim teritorijama, piše u kolumni za beogradski Medija centar novinar, publicista i bivši diplomata Dragan Bisenić.
„Već na početku, kada su zvanično obnarodovana tri ruska cilja, demilitarizacija, denacifikacija i teritorijalno prekomponovanje Ukrajine, bilo je jasno da ciljevi mogu da se prilagođavaju u zavisnosti od okolnosti i procene ruskog položaja u njima. Podrazumeva se da će Rusija želeti da realizuje šire ciljeve, ukoliko dođe u priliku da to učini“, navodi Bisenić.
On je ocenio da se iz sve samouverenijih ruskih nastupa „čini da ruski predsednik (Vladimir Putin) i njegovi najbliži saradnici veruju da se njihovi primarni ciljevi ostvaruju, čak i više nego što su očekivali“.
Po navodima Bisenića, zapadne vlade na odredjeni način već su signalizirale spremnost da Rusiji priznaju dosadašnja teritorijalna osvajanja u zamenu za primirje, što je u skladu sa prvom grupom ruskih ciljeva povezanih za karakter Ukrajine.
Kremlj očekuje da će Ukrajina za godinu ili dve biti umorna od rata, demoralisana i nesposobna da normalno funkcioniše, i kako Bisenić navodi, u tom trenutku stvoriće se novi uslovi kada će, kako se veruje, ukrajinske elite biti podeljene i kada se očekuje da će se pojaviti grupacija koja će želeti da okonča rat.
„Rusija u tom slučaju neće morati ni da pokušava da osvoji Kijev, jer će on sam preći u ruske ruke“, ocenio je Bisenić uz ocenu da takodje i bitka za Herson može da bude prekretnica celog sukoba i da je onaj ko tu uspe, na putu da preokrene tok rata na svoju stranu.
On je po pitanju ruske namere da zaustavi prodor NATO na istok, ukazao da se smatra da stvaranje formalno nezavisnih država, poput Luganske i Donjecke Republike predstavlja smetnju, ali ne i dovoljno sigurnu branu pred Severnoatlantskom alijansom.
„Zbog toga je novo rešenje na vidiku, a po svemu sudeći, sprovešće se u Hersonskoj oblasti koja je pod kontrolom Moskve. U ovoj oblasti priprema se referendum o pripajanju Rusiji, isti onakav kakav je održan na Krimu“, piše Bisenić.
On ističe da je Herson, region u kome se nalazi istoimena luka, deo kopnene veze između poluostrva Krim, koje je Rusija pripojila 2014. godine, i Donjecke i Luganske oblasti na istoku Ukrajine, a zanimljiv je i po tome što je u njemu ponovo postavljen spomenik Lenjinu i vraćeno ime Lenjinovom trgu, iako je Putin u obraćanjima pred 24. februar, okrivio upravo Lenjina za otuđenje Ukrajine iz ruske istorije i kulture.
Analitičari koji budno motre na sve događaje u Ukrajini i tajne službe koje povodom Ukrajine daju gotovo dnevna, javna saopštenja, sve više su saglasni da će rat trajati još godinu ili dve, dodaje Bisenić, uz opasku da je danas gotovo svima jasno da Rusija ima skalu ciljeva u Ukrajini, tim pre što ni ruski zvaničnici ne oklevaju da to javno i saopšte.
