Estonska premijerka Kaja Kalas napisala je u utorak na Tviteru da je „poseta Evropi privilegija, a ne ljudsko pravo“ i da je „vreme da se sada okonča turizam iz Rusije“.
Dan ranije, njena koleginica u Finskoj, Sana Marin, rekla je finskoj televiziji ILE da „nije u redu da dok Rusija vodi agresivan, brutalni rat agresije u Evropi, Rusi mogu da žive normalnim životom, putuju Evropom, budu turisti .”
Estonija i Finska graniče sa Rusijom i članice su Evropske unije, koja je zabranila vazdušni saobraćaj iz Rusije nakon što je izvršila invaziju na Ukrajinu. Ali Rusi i dalje mogu da putuju kopnom u obe zemlje i očigledno onda lete do drugih evropskih destinacija.
ILE je prošle nedelje izvestio da su ruske kompanije počele da nude putovanja automobilom iz Sankt Peterburga do aerodroma Helsinki i Lapenranta u Finskoj, koji imaju direktne veze sa nekoliko mesta u Evropi. Drugi po veličini grad u Rusiji udaljen je oko 300 kilometara (186 milja) od finske prestonice.
Vize koje izdaje Finska važe u većini evropskih zona putovanja, poznate kao „šengenska zona” koju čini 26 zemalja: 22 zemlje EU plus Island, Lihtenštajn, Norveška i Švajcarska. Obično se ljudi i roba slobodno kreću između ovih zemalja bez graničnih provera.
Neke zemlje EU više ne izdaju vize Rusima, uključujući Letoniju, koja je ovog meseca povukla taj potez zbog rata.
Pitanje viza za Ruse biće razmatrano na neformalnom sastanku ministara spoljnih poslova EU 31. avgusta, saopštio je ILE.
„Vjerujem da će se na budućim sastancima Evropskog savjeta ovo pitanje još snažnije postaviti. Moj lični stav je da turizam treba ograničiti“, rekao je Marin za finsku televiziju.
Tokom pandemije koronavirusa, Helsinki i Moskva su privremeno zatvorili granicu, naglo prekinuvši posete Finskoj skoro 2 miliona ruskih turista koji su svake godine davali podsticaj lokalnoj ekonomiji.
Finska deli kopnenu granicu od 1.340 kilometara (832 milje) sa Rusijom, zajedno sa nekoliko prelaza na jednoj od najdužih spoljnih granica Evropske unije.
