Srpska pravoslavna crkva liturgijski obeležava Svetog arhangela Gavrila, slavi ga kao blagovesnika koji je najavljivao sve značajne događaje u hrišćanstvu.
Današnji praznik ustanovljen je na Svetoj Gori u devetom veku povodom javljanja arhangela Gavrila u keliji kod Kareje, gde je prstom na kamenu ispisao pesmu Bogorodici.
Ovaj arhangel saopštio je proroku Mojsiju kako je stvoren svet, što je on zapisao u knjizi Postanja, proroku Danilu tajne o budućim carstvima i dolasku Spasitelja, svetoj Ani da će roditi blagoslovenu devu Mariju, prvosvešteniku Zahariju da će mu se roditi sin Jovan Preteča.
Svetoj Devi u Nazaretu blagovestio je začeće i rađanje sina Božijeg.
Javio se i pravednom Josifu i pastirima kod Vitlejema, Isusu u Getsimanskom vrtu, ženama mironosicama.
Najveća i najradosnija vest u hrišćanstvu koju je javio Blagovesnik je vesto o vaskrsenju Hristovom.
Freska arhangela Gavrila u srednjevekovnom manastiru Mileševa poznata kao Beli anđeo jedna je od najlepših i najbolje očuvanih i proglašena je za sliku prošlog milenijuma.
U narodu, praznik je poznat i kao letnji Aranđelovdan za koji se vezuju mnogobrojni običaji, prema kojima se onima koji poštuju veru na ovaj dan zabranjen skoro svaki rad.
