Tunižani danas izlaze na birališta da glasaju o novom ustavu kontroverznoj inicijativi koju je predvodio tuniski predsednik Kais Sajed, a za koju kritičari kažu da će formalizovati njegovu vlast i preokrenuti teško stečene demokratske dobitke u toj severnoafričkoj zemlji.
Referendumom u ponedeljak obeležava se godinu dana od dana kada je Saied zamrznuo parlament Tunisa i razrešio svoju vladu, potez koji kritičari ismevaju kao „puč“, ali ga slave Tunižani koji su postali ogorčeni političkim elitama zemlje i godinama ekonomske stagnacije. U godinu dana od tada, Saied je sebi dao moć da vlada dekretom i otpustio je desetine sudija, odluka koje su izazvale niz protesta.
Novi ustav kancelariji predsednika daje sva izvršna ovlašćenja i uklanja ključne provere i ravnoteže. Moć tuniskog pravosuđa i parlamenta bila bi znatno smanjena.
Kritičari upozoravaju da bi Saiedova nova politička struktura mogla utrti put ka novoj autokratiji u zemlji koja je ustala protiv bivšeg autokratskog moćnika Zine El Abidina Ben Alija 2011. i pokrenula prodemokratske proteste Arapskog proljeća. Tunis je jedina nacija koja je izašla sa demokratijom iz tih protesta.
Sajed kaže da su promene potrebne da bi se eliminisala korupcija i „vratila nacija na revolucionarni put“.
Izrada i organizacija referenduma od ponedeljka bili su poremećeni kontroverzama. Sadok Belaid, profesor ustavnog prava Saied koga je doveo na čelo komiteta za izradu novog ustava, osudio je rezultat koji je predsednik opsežno revidirao rekavši da „sadrži značajne rizike i nedostatke“ koji bi mogli utrti put za „sramotu diktatorski režim“.
Saied je pozvao Tunižane da podrže predlog, uprkos izbornim standardima koji zahtevaju da ostane neutralan. Glasanje će nadgledati Nezavisni visoki organ za izbore, čije je članove imenovao.
Bivši profesor ustavnog prava, Sajed se kandidovao za predsednika na populističkoj, antikorupcijskoj platformi 2019. godine, pobedivši sa preko 70% glasova u drugom krugu.
Saiedove pristalice veruju da će novi ustav staviti tačku na višegodišnji politički zastoj.
Fatma Ben Salah, aktivistkinja civilnog društva koja se zalaže za Sai, kaže da je „nenormalno“ da ustav iz 2014. daje ograničena ovlašćenja predsedniku izabranom velikom većinom, ali daje veća ovlašćenja premijeru. Ben Salah kaže da je Tunis postao neupravljiv zbog godina sukoba između tri grane vlasti, što je naglasilo ekonomsku i socijalnu krizu u zemlji.
Bivši ministar Hatem El Euči veruje da bi ujedinjenje izvršne vlasti moglo da obezbedi stabilnost, oživi privredu i investicije i otvori radna mesta. Tuniski nacionalni institut za statistiku kaže da je stopa nezaposlenosti više od 16 odsto, dok je inflacija porasla na 8,1 odsto.
Ali za tuniskog sudiju Ahmeda Souaba, ustav predstavlja „ozbiljnu opasnost za demokratiju“ jer ne garantuje jasnu ravnotežu moći i daje više prerogativa Saiedu od onih koje su imali prethodni moćnici Tunisa.
Brojne grupe civilnog društva odbacile su novi ustav. Tuniska nevladina grupa Al Bavsala kaže da bi novi ustav doveo do monopolizacije vlasti koja bi ugrozila prava i slobode svakog građanina.
„(Ovo) ne pruža nikakav kontrolni mehanizam, čak ni u slučaju flagrantnog kršenja ustava od strane predsednika“, rekao je službenik za komunikacije Al Bavsale Haithem Benzid za Asošijeted pres.
Benzid veruje da se Saied oslanja na široko rasprostranjeno nezadovoljstvo izazvano lošim upravljanjem javnim poslovima u deceniji od revolucije u Tunisu.
Predloženi ustav je podelio opoziciju u Tunisu. Samo jedna stranka, Afek Tounes, rekla je da će glasati protiv predloga. Većina političkih partija, uključujući uticajnu islamističku partiju Ennahdha u Tunisu, kažu da planiraju da bojkotuju referendum u ponedeljak kako ne bi legitimizovali proces.
„Odbijamo da idemo na sahranu demokratije“, rekao je lider Republikanske partije Isam Čebi, dodajući da smatra „apsolutnu ličnu moć“ koju Saied želi da sebi dodeli „gorom od one koju ima Ben Ali“.
Tuniska aktivistkinja Henda Felah napisala je u nedelju na Tviteru da je odlučila da bojkotuje glasanje, rekavši da je tekst izgrađen na pogrešnim osnovama i da su kršenja izbornog zakona „bezbrojna“.
„Ovo bi bilo prvi put da ne glasam od 2011. godine“, rekao je Felah.
Mnogi posmatrači očekuju nizak odziv birača na referendumu, ističući razočaranje Tunišana politikom i njihovu svakodnevnu borbu da se izbore sa rastućom inflacijom.
Očekuje se da će preliminarni rezultati biti objavljeni do srede, a konačni rezultat 28. avgusta.
