Ukazuje da je nivo vakcinisanosti u svetu 63 odsto, a u Srbiji 47,5.
„Mi smo daleko ispod svetskog proseka. Od evropskih zemalja, od nas su gori samo Bugari, Rumuni i Slovaci“, istakao je Šekler za RTS .
Epidemijski brojevi iz dana u dan upozoravaju u našoj zemlji. Povećava se i broj pacijenata na respiratoru, na bolničkom lečenju, a svakodnevno i broj onih pozitivnih na koronavirus. Dnevno u kovid ambulantama beleže i više od 150 prvih pregleda, dok je do skoro bilo manje od 50. Raste i broj dece obolele od koronavirusa.
Milanko Šekler je u Jutarnjem programu RTS naveo da se širenje novih slučajeva prvenstveno vezuju za BA.4 i BA.5. i da sumnja da će nova varijanta BA 2.75, koja je na društvenim mrežama poznata i kao „kentaur“, preuzeti primat u Srbiji.
„I dalje je glavna briga širenje i prisustvo linija virusa omikrona virusa BA.4 i BA.5“, kaže Šekler.
Podseća da je podvarijanta BA.5 uspela da prevari imunitet ljudi koji su preležali bolest, kao i vakcinisanih, pa se rast novih slučajeva beleži u celom svetu.
Ukazuje da je podvarijanta BA 2.75, najveća briga u Indiji i još par zemalja u Evropi, npr Velikoj Britaniji preko koje se virus i pojavio, ali da, kako kaže, za sada on ne zauzima neki bitan udeo u ukupnom broju novopojavljenih slučajeva korone.
„Slučajevi koji su uzrokovani sa BA.4 i BA.5. čine negde u desetak zemalja i do 100 odsto virusa, dok BA 2.75 svega u nekoliko zemlja beleži njegovo prisustvo i ne prelazi oko sedam odsto“, kaže Šekler.
Ukazuje da će talas u Srbiji trajati i do nekliko nedelja duže zbog niskog procenta vakcinisanih, da u svetu on iznosi 63 odsto, a u Srbiji oko 47,5.
„Mi smo ispod svetskog proseka. Od evropskih zemalja od nas su gori samo Bugari, Rumuni i Slovaci. Tako da će kod nas talas korone trajati nekoliko nedelja duže, suočićemo se sa većim brojem obolelih od kovida 19 u odnosu na ostatak Evrope, zato što imamo manji procenat vakcinisanih, zato što je prošlo godinu dana za veliki deo populacije koji je primio i treću dozu“, ukazuje Šekler.
Objašnjava da virus kod onih koji nisu vakcinisani, koji ranije nisu preležali virus i kod pacijenata sa oslabljenim imunitetom virus može da se pojavi u težem obliku.
Napominje da bi zdravstveni radnici koji rade u kovid sistemu trebalo da se vakcinišu, kako bi bili spremni da budu na prvoj liniji odbrane od kovida.
Govoreći o mogućim merama koje bi mogle da spreče porast novoobolelih u Srbiji, navodi da zemlje u Evropi nisu reagovale nekim dodatnim, novim merama, ali napominje da je kod njih vakcinisano 80 odsto stanovništva, te da će za nas da važe druga pravila.
„Mi ne razumemo, nećemo da shvatimo da je razlog zašto oni ne uvode dodatne mere taj da imaju ogroman procenat ljudi koji su vakcinisani, na primer Portugal i Španija imaju 80 odsto vakcinisanih, što je skoro duplo u odnosu na naših 47,5. Znači, mi smo u duplo težoj situaciji u odnosu na njih“, ukazuje Šekler.
Ukazuje da smo gotovo zaboravili to da je korona sistemska bolest koja može da ugrozi srce, sposobnost pamćenja i da svako zaražavanje povećava rizik od dugog kovida.
Profesor Vladislav Vukomanović, zamenik direktora Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta „Doktor Vukan Čupić“, kaže da u toj ustanovi ima na lečenju obolele dece od kovida-19, ali da njihova klinička slika nije teška.
„To su uglavnom oni koji se otkriju tokom hospitalizacije zbog nekih drugih razloga i klinička slika za sada nije teška. Ti bolesnici su izolovani i poštujemo dosadašnju strategiju i metodologiju kada je reč o bolesnoj deci koja imaju kovid-19, da ukoliko ne zahtevaju mere intezivne nege i zbrinjavanja se upućuju u bolnicu ‘Dragiša Mišović’ na dalje lečenje, a potom se vraćaju kod nas“, navodi Vukomanović.
Dodaje da se najčešće radi o deci predškolskog uzrasta i hematoonkološkim bolesnicima.
„Koji kad se zaraze SarsKov2 virusom to kod njih dugo traje, možda nedeljama uz sasvim blagu kliničku sliku ili čak odsustvo simptoma, koji nisu u vezi sa osnovnom bolešću“, kaže Vukomanović.
