Savet Evropske unije odobrio je kandidaturu Hrvatske za uvođenje evra od 1. januara 2023. Balkanska zemlja je prešla poslednju prepreku pre nego što je postala 20. članica evrozone.
„Jedan od tri zakonska akta utvrđuje kurs konverzije između evra i hrvatske kune na 7,53450 kuna za jedan evro. To odgovara trenutnom centralnom kursu kune u mehanizmu deviznog kursa“, navodi se u saopštenju Saveta EU.
Ovaj korak označava prvo širenje valutnog bloka za skoro deceniju. Poslednja nacija EU koja se pridružila evrozoni bila je Litvanija 2015. godine.
„Naši građani i preduzetnici imaće konkretne, direktne i trajne koristi od ulaska Hrvatske u zonu evra. U najvećoj meri će nestati valutni rizik, Hrvatska će u kriznim vremenima biti privlačnija i sigurnija za ulaganje“, rekao je Boris Vujčić, guverner Hrvatske narodne banke.
Cene u Hrvatskoj, koja je 2013. godine ušla u Evropsku uniju, biće prikazane u obe valute od 5. septembra, a paralelno će se koristiti tokom sledeće godine.
Hrvatska ekonomija, koja je rangirana među najslabije u bloku, uveliko se oslanja na prihode od turizma, privlačeći nekoliko miliona evropskih i drugih globalnih posetilaca svake godine. Usvajanje evra znači da posetioci koji dolaze iz evrozone više neće morati da menjaju gotovinu za lokalnu valutu.
Pokrenut još 1999. godine među 11 zemalja, uključujući Nemačku i Francusku, evro je prošao kroz sedam prethodnih proširenja, počevši od Grčke 2001. godine.