Gasovod Severni tok 1 koji transportuje gas iz Rusije u Nemačku biće podvrgnut planiranom održavanju od ponedeljka, što je izazvalo zabrinutost u vezi sa isporukom gasa u Evropu ako se prekid produži.
Protok ruskog gasa kroz Severni tok 1 već je smanjen na 40 odsto kapaciteta.
Ukrajina je takođe zaustavila tranzit gasa ka Evropi u maju, okrivljujući mešanje okupacionih ruskih snaga i nekoliko evropskih zemalja koje su prekinute snabdevanje ruskim gasom zbog nepoštovanja novog mehanizma plaćanja.
Rusija snabdeva oko 40 odsto evropskog prirodnog gasa, uglavnom gasovodom. Isporuke prošle godine bile su oko 155 milijardi kubnih metara (bcm).
Ukrajinski tranzitni koridor uglavnom šalje gas u Austriju, Italiju, Slovačku i druge istočnoevropske zemlje. Ukrajina je zatvorila tranzitni gasovod Sohranovka koji prolazi kroz teritoriju koju je okupirala Rusija na istoku zemlje.
Evropske zemlje pokušavaju da smanje svoje oslanjanje na ruski gas. Nekima su već prekinute ruske isporuke nakon što su odbili ruski zahtev da plate u rubljama.
Drugima, uključujući Nemačku, i dalje je potreban ruski gas i pokušavaju da popune iscrpljene rezerve gasa.
Alternativni putevi ka Evropi koji ne idu preko Ukrajine uključuju gasovod Jamal-Evropa, koji prelazi Belorusiju i Poljsku do Nemačke, i Severni tok 1, koji ide ispod Baltičkog mora do Nemačke.
Gasovod Jamal-Evropa ima kapacitet od 33 milijarde kubnih metara (bcm), oko šestine ruskog gasa koji se izvozi u Evropu. Gas teče na istok kroz gasovod od Nemačke do Poljske od početka ove godine.
Moskva je uvela sankcije vlasniku poljskog dela gasovoda Jamal-Evropa kojim se ruski gas prenosi u Evropu. Međutim, Poljska može da se snađe bez obrnutog toka gasa na gasovodu Jamal, rekao je njen ministar klime.
Austrija, Nemačka, Italija, Slovačka i Češka dobijaju manje količine preko Severnog toka 1.
Kremlj je saopštio da smanjene isporuke preko Severnog toka 1 nisu bile s predumišljajem, okrivljujući sankcije Zapada za kašnjenje u vraćanju opreme poslate na održavanje u Kanadu.
Protoci će pasti na nulu kada 11. jula počne godišnje gašenje za održavanje Severnog toka 1.
Neke zemlje imaju alternativne opcije snabdevanja, a evropska gasna mreža je povezana tako da se snabdevanje može deliti, iako je globalno tržište gasa bilo tesno i pre ukrajinske krize.
Nemačka, najveći evropski potrošač ruskog gasa koji je obustavio sertifikaciju novog gasovoda Severni tok 2 iz Rusije zbog rata u Ukrajini, mogla bi da uvozi gas iz Britanije, Danske, Norveške i Holandije putem gasovoda.
Norveška, drugi najveći evropski izvoznik iza Rusije, gura proizvodnju kako bi pomogla Evropskoj uniji da postigne svoj cilj da okonča oslanjanje na ruska fosilna goriva do 2027.
Britanska kompanija Centrica (CNA.L) potpisala je ugovor sa norveškim Ekvinorom (EKNR.OL) za dodatne isporuke gasa Ujedinjenom Kraljevstvu u naredne tri zime. Britanija se ne oslanja na ruski gas i takođe može da izvozi u Evropu putem gasovoda.
Južna Evropa može da prima azerbejdžanski gas preko Transjadranskog gasovoda do Italije i Transanadolskog gasovoda za prirodni gas (TANAP) kroz Tursku.
Sjedinjene Države su saopštile da mogu da isporuče 15 milijardi kubnih metara tečnog prirodnog gasa (LNG) Evropskoj uniji ove godine.
Američke LNG fabrike proizvode punim kapacitetom, a eksplozija prošlog meseca na velikom terminalu za izvoz LNG-a u Teksasu će ga zadržati u stanju mirovanja do septembra, a od tada će raditi samo delimično do kraja 2022.
Evropski LNG terminali takođe imaju ograničen kapacitet za dodatni uvoz, iako neke evropske zemlje kažu da traže načine da prošire uvoz i skladištenje.
Nemačka je među zemljama koje žele da izgrade nove LNG terminale. Planira da izgradi dva za samo dve godine.
Poljska, koja pokriva oko 50% svoje potrošnje gasa ruskim gasom ili oko 10 milijardi kubnih metara, rekla je da može da nabavlja gas preko dve veze sa Nemačkom.
U oktobru će biti otvoren gasovod koji omogućava protok do 10 milijardi kubnih metara gasa godišnje između Poljske i Norveške.
Nekoliko zemalja bi moglo da pokuša da popuni svaku prazninu u snabdevanju energijom okretanjem uvoza električne energije preko interkonektora iz svojih suseda ili povećanjem proizvodnje energije iz nuklearnih, obnovljivih izvora, hidroenergije ili uglja.
Nuklearna dostupnost opada u Belgiji, Britaniji, Francuskoj i Nemačkoj, a postrojenja se suočavaju sa zastojima kako stariju, povlače se iz upotrebe ili postepeno gase.
Evropa pokušava da pređe sa uglja na postizanje klimatskih ciljeva, ali su neke elektrane na ugalj ponovo uključene od sredine 2021. godine zbog porasta cena gasa.
Nemačka je pokrenula drugu od tri faze svog hitnog plana za gas, a ministar ekonomije Robert Habek upozorio je da njegova zemlja ide ka nestašici gasa ako ruske zalihe ostanu tako niske kao sada, a neke industrije će morati da se zatvore tokom zime.
Holandski ministar energetike rekao je da bi njeno polje Groningen moglo biti pozvano da pomogne susednim zemljama u slučaju potpunog prekida ruskih snabdevanja, ali bi povećanje proizvodnje moglo da izazove zemljotrese.
