Nemački list Die Velt doveo je u sumnju tvrdnju ministra energetike Roberta Habeka o uspehu u smanjenju uvoza ruske nafte, optužujući ga za preterivanja u izveštaju u subotu.
Krajem aprila, ministar je rekao da je Berlin smanjio svoje oslanjanje na rusku naftu dovoljno da bi puni embargo učinio „upravljivim“. Habek je tvrdio da je udeo ruske nafte u nemačkom uvozu pao na oko 12 sa 35 odsto pre događaja u Ukrajini.
Habekova izjava je bila „očigledno više spontana procena“, rekao je Jens Spahn, zamenik šefa opozicione frakcije Hrišćansko-demokratske unije, citirao je list.
Najnoviji dostupni podaci Ministarstva ekonomije, objavljeni kao odgovor na zahtev političara, pokazuju da je u maju ruska nafta činila 27,8 odsto nemačkog uvoza sirove nafte.
Neslaganje između Habekovih tvrdnji od 12 odsto i stvarne cifre može se objasniti da političar koristi podatke koje su dale naftne kompanije.
„Kompanije koje uvoze naftu su tada signalizirale da mogu da izbegnu ugovore sa Rusijom kako bi u slučaju trenutnog embarga ili zaustavljanja isporuke od strane Rusije imale priliku da nabavljaju naftu iz drugih zemalja“, navodi se u saopštenju Ministarstva ekonomije. rekao je komentarišući to pitanje.
U maju je EU odobrila delimičnu zabranu ruske nafte, obećavajući da će blokirati 90 odsto uvoza do 2023. Zabrana u celom bloku je usmerena na naftu koja stiže morem, ali ostavlja neka izuzeća za uvoz naftovoda. U međuvremenu, lideri zemalja Grupe sedam složili su se da razgovaraju o ideji o pragu iznad kojeg se ruska nafta neće kupovati.
Sukob u Ukrajini rezultirao je sveopštim ratom sankcijama protiv Rusije, ciljajući na robu, uključujući naftu i gas, i doprinoseći rastućim cenama energije širom sveta.
