Neki tajvanski vlasnici ruskih evroobveznica nisu primili kamatu dospeću 27. maja nakon što je grejs period istekao u nedelju uveče, rekla su dva izvora, što bi moglo dovesti Moskvu na pravi put za njen prvi veliki spoljni državni neplaćanje posle više od jednog veka.
Rusija je 27. maja trebalo da isplati 100 miliona dolara kupona na dve evroobveznice – 29 miliona dolara na obveznicu denominiranu u evrima iz 2036. i 71 milion dolara na obveznicu denominiranu u dolarima iz 2026. godine.
Opsežne sankcije koje su zapadne prestonice uvele Rusiji posle njene invazije na Ukrajinu 24. februara, kao i protivmere Moskve, gotovo su odvojile tu zemlju od globalnog finansijskog ekosistema. Rusija svoje akcije u Ukrajini naziva „specijalnom operacijom“.
Uprkos mnoštvu ograničenja, Rusija je uspela da izvrši isplate po sedam obveznica od svoje invazije na Ukrajinu pre poslednje isplate kamata.
Moskva je poslednjih dana pokušavala da pronađe načine da se izbori sa predstojećim isplatama i izbegne neizvršenje obaveza.
Predsednik Vladimir Putin je prošle srede potpisao dekret o pokretanju privremenih procedura i davanju vladi rok od 10 dana da odabere banke koje će obavljati plaćanja u skladu sa novom šemom, sugerišući da će Rusija smatrati da su svoje obaveze duga ispunjene kada plati vlasnicima obveznica u rubljama.
Jedan od tajvanskih izvora rekao je Rojtersu da uz ove dve evroobveznice u pitanju „ne postoji klauzula o rubljama“.
Umesto toga, kupon se ne može platiti u rubljama“, dodao je izvor.
Ruski dug čini manje od pola procenta tajvanskih obveznica.
Moskva je u riziku od neplaćanja otkako je njena invazija na Ukrajinu dovela do toga da su zapadne sile zamrzle stotine milijardi dolara svojih deviznih rezervi koje je držala u inostranstvu i odsekle velike delove svog bankarskog sistema od svetskih tržišta.
Kremlj je u više navrata govorio da nema osnova da Rusija ne izvrši bankrot, ali da nije u mogućnosti da pošalje novac vlasnicima obveznica zbog sankcija, optužujući Zapad da pokušava da je dovede do veštačkog neplaćanja.
Iako bi formalno neplaćanje obaveza bilo u velikoj meri simbolično s obzirom da Rusija trenutno ne može da se zadužuje na međunarodnom nivou i ne mora zahvaljujući bogatim prihodima od nafte i gasa, stigma bi verovatno povećala njene troškove zaduživanja u budućnosti.
Napori zemlje da izokrene ono što bi bilo njeno prvo veliko neplaćanje međunarodnih obveznica od boljševičke revolucije pre više od jednog veka naišlo je na nepremostivu prepreku kada je Kancelarija za kontrolu strane imovine američkog Ministarstva finansija (OFAC) efektivno blokirala Moskvu da izvrši plaćanja krajem maja .
Zemlje obično prestaju da servisiraju svoj dug kada im je ostalo malo ili nimalo novca u međunarodnim rezervama i nemaju pristup tržištu. Ali ovaj slučaj je drugačiji: neispunjenje obaveza Rusije donedavno je bilo nezamislivo sa investicionim rejtingom zemlje pre invazije na Ukrajinu.
Rusija nije imala bilo kakvu neispunjavanje obaveza od finansijskog kraha 1998. godine i nije doživela veliki propust na međunarodnom ili „spoljnom“ tržištu od posle boljševičke revolucije 1917. godine.
Rusija ima oko 40 milijardi dolara neplaćenih međunarodnih obveznica, od kojih oko polovinu drže strani investitori.
