Novo istraživanje Univerziteta Sajmon Frejzer iz Kanade dodaje dodatnu težinu argumentu da dugotrajno sedenje može da bude opasno za ljudsko zdravlje.
Međunarodna studija koja je anketirala više od 100.000 pojedinaca u 21 zemlji otkrila je da ljudi koji sede šest do osam sati dnevno imaju 12-13 odsto povećan rizik od rane smrti i srčanih bolesti, dok se kod onih koji sede više od osam sati dnevno povećava taj rizik do otrežnjujućih 20 posto.
Studija koju su zajedno vodili profesor medicinskih nauka Univerziteta Sajmon Frejzer, Skot Lir i Wei Li sa Kineske akademije medicinskih nauka u Pekingu, nedavno je objavljena u časopisu „JAMA Cardiology“.
Njihovo istraživanje pratilo je pojedince tokom prosečno 11 godina i utvrdilo da je dugoročno sedenje povezano s povećanim rizikom od rane smrti i kardiovaskularnih bolesti. Dok je sedenje bilo problematično u svim zemljama, pokazalo se kao najveći problem u zemljama s niskim i nižim dohotkom piše The Print .
„Ovde je sveobuhvatna poruka da je potrebno smanjiti vreme provedeno sedeći. Ako morate da sedite, više vežbanja u drugom delu dana ublažiće taj rizik“ kaže Lir.
Nije iznenađujuće da su oni koji su najviše sedili i bili najmanje aktivni imali najveći rizik, do 50 odsto, dok su oni koji su najviše sedeli, ali su bili i najaktivniji, imali znatno manji rizik od oko 17 odsto.
„Za one koji sede više od četiri sata dnevno, zamena pola sata sedenja vežbanjem smanjila je rizik za dva odsto“ napominje Lir.
On dodaje da s obzirom da samo jedan od četiri Kanađana ispunjava smernice aktivnosti, postoji dobar razlog da ljudi povećaju svoju aktivnost i smanje šanse za ranu smrt i srčane bolesti.
Istraživanje je otkrilo određenu povezanost rizika u zemljama s nižim dohotkom, što je navelo istraživače da nagađaju da bi to moglo da bude zato što je sedenje u zemljama sa višim dohotkom obično povezano s višim socioekonomskim statusom i bolje plaćenim poslovima.
Doktori kod lečenja ljudi bi trebalo da preporučavaju i manje sjedenja i više aktivnosti jer je to jeftina intervencija koja može da ima ogromne prednosti, napominje Lir.
Ali, dok doktori moraju da prenesu poruku o smanjenju sedenja i povećanju aktivnosti svojim pacijentima, pojedinci bi trebalo bolje da procene svoj način života i ozbiljno shvatiti svoje zdravlje, dodaje Lir.
„Naša studija pokazala je da je kombinacija sedenja i neaktivnosti prouzrokovala 8,8 odsto svih smrtnih slučajeva, što je blizu doprinosu pušenja – 10,6 odsto u studiji Lira i Lija. To je globalni problem koji se može vrlo jednostavno rešiti. Zakazivanje vremena za ustajanje iz stolice odličan je početak – objašnjavaju stručnjaci, prenosi 24sata.hr.
