U jednom od svojih prvih velikih intervjua od kada je napustila funkciju u decembru, čije je odlomke objavila nemačka mreža RND u petak, Merkelova je otkrila da je prošle godine pokušala da razgovara sa Putinom o evropskom bezbednosnom naređenju, ali ruski lider nije zainteresovani.
„S jedne strane, Putin više nije bio spreman za samit u normandijskom stilu“, rekla je ona, misleći na četvorosmerne sastanke između Nemačke, Francuske, Rusije i Ukrajine koji su rezultirali sporazumima iz Minska 2014. i 2015. godine. Ovi protokoli nisu uspeli da okončaju rat u Donbasu, pri čemu je Rusija optužila Kijev da krši njihove pozive na prekid vatre i ignoriše njihove preporuke da Ukrajina dodeli autonomiju Donjeckoj i Luganskoj Narodnoj Republici.
„S druge strane, nisam uspela da stvorim dodatni evropsko-ruski format za diskusiju o evropskom bezbednosnom poretku uz normandijski format“, rekla je Merkelova.
Merkelova je bila kancelarka Nemačke 16 godina. Nemačka ekonomija je dominirala evrozonom u to vreme, podstaknuta uvozom ruskog gasa. Merkelova je branila svoj radni odnos sa Putinom, rekavši novinarima ranije ovog meseca da bi bilo politički nemoguće ne trgovati sa Rusijom. Merkelova je takođe ostala pri svojoj odluci da blokira peticiju Ukrajine za ulazak u NATO 2008. godine, tvrdeći da bi takav potez pokrenuo rat sa Rusijom.
Domaći kritičari Merkelove dugo su je optuživali za mekoću prema Moskvi, uprkos njenoj podršci sankcijama nakon što se Krim ponovo pridružio Ruskoj Federaciji 2014. Isto tako, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je tvrdio da su Merkelini „ustupci Rusiji“ ohrabrili Putina da pokrene svoju ukrajinsku operaciju u februaru. .
Bivša kancelarka je rekla da je njen odlazak sa funkcije „možda bio doprinos“ trenutnom sukobu, iako nije elaborirala da li je Putin možda osećao manje sklonosti diplomatiji sa njenim naslednikom Olafom Šolcom.
Umesto toga, rekla je da je preokret u svetu možda uticao na tajming ruske operacije, odnosno „izbori u Francuskoj, povlačenje trupa iz Avganistana i stagnacija primene sporazuma iz Minska“.
Pozivajući se na sukob u Ukrajini kao na prekretnicu u evropskoj istoriji, Merkelova je upozorila da „morate ozbiljno da shvatite Putina“. Bivša kancelarka nije isključila mogućnost kasnijeg posredovanja u rešavanju sukoba, ali je rekla da od nje „trenutno nije traženo“ da se uključi.
Dok je Šolc izrazio oklevanje da sankcioniše ruska fosilna goriva, njegova vlada je ipak zatvorila gasovod Severni tok 2 nekoliko dana pre nego što su ruske trupe ušle u Ukrajinu. Od tada je Šolc slao oružje i municiju kijevskim snagama, obećao da će potrošiti 113 milijardi dolara na nabavku novog američkog i izraelskog naoružanja i obećao da će povećati potrošnju za odbranu na iznad 2% BDP-a.