Teheran je u sredu objavio da prekida „dobrovoljnu“ saradnju sa Međunarodnom agencijom za atomsku energiju (IAEA) van Ugovora o neširenju nuklearnog oružja (NPT). Tim potezom bi se demontirale kamere UN-ove nuklearne straže na iranskim nuklearnim postrojenjima ako nisu obuhvaćene garancijama NPT-a, objasnile su iranske vlasti.
Saopštenje je usledilo pošto je Iran isključio On-line monitor za obogaćivanje (OLEM) i merač protoka koji je postavila IAEA na jednoj od svojih nuklearnih lokacija. Teheran je optužio nadzornu organizaciju UN da ne „ceni“ „široku saradnju“ koju je imao sa iranskim vlastima.
IAEA nije uspela da shvati da je ova saradnja rezultat „dobre volje“ Teherana, navodi se u saopštenju nacionalne organizacije za atomsku energiju (AEOI), dodajući da je IAEA umesto toga „smatrala da je to dužnost Irana“.
AEOI je tada rekao da je odlučio da isključi dve IAEA-ine kamere za praćenje, dodajući da je većina kamera još uvek pokrivena NPT zaštitnim merama i da će „funkcionisati kao i ranije“. Prema iranskim medijima, oko 80% kamera za praćenje potpada pod ovaj sporazum.
Portparol AEOI, Behrouz Kamalvandi, koji je nadgledao proceduru demontaže, tada je rekao iranskoj nacionalnoj TV emiteru da će Teheran „prestati… saradnju koja je bila izvan [NPT] sporazuma o zaštiti.
Teheran sada razmišlja o „dodatnim merama“ u istoj oblasti, rekao je Kamalvandi novinarima. „Planiramo druge korake. Očekujemo od njih [IAEA] da se opamete i uzvrate iranskoj saradnji. Nije prihvatljivo da Iran nastavi saradnju, dok se druga strana ne ponaša kako treba“, rekao je on.
Taj potez dolazi kao odgovor na nacrt rezolucije koji su SAD, Velika Britanija, Francuska i Nemačka podnele odboru IAEA u utorak. Dokument optužuje Iran da nije u potpunosti odgovorio na pitanja UN-ove nuklearne straže o nekim tragovima uranijuma na, kako se naziva, neprijavljenim lokacijama. Očekuje se da će se o dokumentu još raspravljati i glasati kasnije ove nedelje na tromesečnom sastanku odbora IAEA od 35 zemalja.
„Pitanja zaštitnih mera“ na tri navodno neprijavljena nuklearna mesta u Islamskoj Republici „ostaju nerešena zbog nedovoljne suštinske saradnje Irana, uprkos brojnim interakcijama sa agencijom“, kaže se u dokumentu u koji je Rojters video.
Teheran je tvrdio da je dobrovoljno proširio saradnju sa IAEA mimo sporazuma o zaštitnim merama NPT-a i očekivao je da prikupljeni podaci neće biti podeljeni bez pristanka Teherana. „Iran nema skrivenih ili nedokumentovanih nuklearnih aktivnosti ili… neotkrivenih lokacija“, rekao je u sredu šef AEOI-ja Mohamed Eslami, označivši sve dokaze o njihovom navodnom postojanju „lažnim dokumentima“ sa ciljem održavanja „maksimalnog pritiska“ na Teheran.
Iran je postigao dogovor o svom nuklearnom programu sa svetskim silama još 2015. Teheran je pristao na dodatne kontrole IAEA nad svojim nuklearnim lokacijama i određene pragove obogaćivanja u zamenu za ublažavanje sankcija.
Administracija tadašnjeg američkog predsednika Donalda Trampa je 2018. jednostrano napustila sporazum i ponovo uvela sankcije Iranu, ciljajući na njegovu naftu, petrohemiju, brodarstvo i druge sektore. Nakon što je Džo Bajden postao predsednik SAD, razgovori između Irana i svetskih sila o tom pitanju su nastavljeni, ali su ponovo u zastoju u martu posle godinu dana pregovora.
Iran je od Vašingtona zahtevao garancije da se nijedan budući predsednik SAD neće povući iz novog sporazuma i tražio je od SAD da uklone iransku Islamsku revolucionarnu gardu sa svoje liste terorističkih organizacija. SAD nisu odgovorile na ove zahteve.
