Istraživanja su pokazala da je 40 posto ljudi s potvrđenim COVID-om u vreme testiranja bilo asimptomatsko, a podatak se temelji na 95 studija u koje je bilo uključeno gotovo 30 miliona ljudi.
Zaraza je stizala sve bliže njihovu domu. Korona virusom su se zarazili njihovi prijatelji, većina kolega, a ponekad i njihova deca ili bake i deke. Činilo se da je pitanje trenutka kad će sreća napustiti i one koji još nisu ‘pokupili’ virus. No neki su ljudi uspeli proći neokrznuto kroz više talasa infekcija, čak i u vreme onih najzaraznijih varijanti. Korona virus ih je u dve pandemijske godine poštedeo, barem prema njihovu saznanju.
Neki misle da je to zato što su se striktno pridržavali propisanih mera za sprečavanje zaraze. Drugi da su jednostavno imali sreće. Treći se pitaju je li njihova zaraza bila asimptomatska, naročito u početku kad testiranja nisu bila raširena.
Jednog i konačnog razloga kojim bi se objasnilo zbog čega se neko nije zarazio – nema. Razlog je verovatno kombinacija faktora.
“Mnoge se hipoteze čine prihvatljive”, tvrdi Leif Erik Sander, šef Odseka za zarazne i respiratorne bolesti berlinske bolnice Charite.
Pre svega, važno je imati na umu da veliki broj zaraza korona virusom prolazi potpuno ili uveliko neprimećen.
U meta-analizi objavljenoj u časopisu JAMA, autori su napisali da je otprilike 40 posto ljudi s potvrđenom dijagnozom COVID-a u vreme testiranja bilo asimptomatsko. Podatak se temelji na 95 međunarodnih studija u koje je bilo uključeno gotovo 30 miliona ljudi.
U otkrivanju infekcija ulogu očigledno igra i učestalost testiranja. Ako osoba nije redovno testirana, veća je šansa da nije ni bila svesna potencijalne blage zaraze.
I geni mogu igrati ulogu u tomu hoće li se neko zaraziti, kaže Ulf Dittmer, direktor instituta za virologiju Fakultetske bolnice u Essenu.
“Ima ljudi koji su zbog svojih genetskih karakteristika podložniji zarazi malarijom ili HIV-om. Do određene mere to važi i za Sars-CoV-2”, rekao je Dittmer. Dodaje da isto važi i za krvnu grupu, što ne samo da utiče na težinu bolesti nego i na podložnost virusu.
Uz to se zaštita koju osigurava vakcina često potcenjuje. I premda se nivo antitela s vremenom smanjuje, ona mesecima ostaje dovoljno visoka, što, kaže Sander, smanjuje broj zaraza.
Dittmer dodaje kako je otkriveno da posebna podgrupa antitela pruža posebno dobru zaštitu od zaraze koronavirusom. “Merenje njihovog nivoa je skupo i kompleksno pa se i ne sprovodi. Tako da ne možete znati ima li ih neko ima ili ne”, navodi.
Drugi fenomen koji valja spomenuti je činjenica da su nekoliko dana nakon zaraze jednim patogenom ljudi tipično manje osjetljivi na zarazu nekim drugim. Drugim rečima, obična prehlada bi vas neko vrijeme mogla štititi i od korona virusa.
“To je delomično zbog interferona, obrambenih proteina u sluznici koji smanjuju osetljivost na Sars-CoV-2 u tom vremenskom prozoru”, kaže je Sander.
Kod nekih ljudi imuni sistem vrlo brzo sam uspeva da ukloni virus iz organizma.
“Švedska studija otkrila je T-ćelije (vrsta belih krvnih zrnaca koji su deo imunog sistema) kod ljudi koji nisu bili pozitivni nakon bliskog kontakta sa zaraženim članovima porodice. To je znak da je njihov imuni sistem ‘imao posla’ sa virusom Sars CoV-2, premda se to nije moglo uvek detektovati”, navodi Sander.
I šta se može zaključiti iz svega ovoga? Možda ste virus imali i ne znajući, možda ste imali koristi od nekih privremenih okolnosti ili nekih genetskih faktora ili jednostavno ludu sreću.
“Ništa od toga ne znači da ste trajno sigurni. Nova varijanta korona virusa ili promenjene okolnosti to mogu u potpunosti okrenuti”, upozorava Sander.
