Južnokorejski Posco upozorio je da bi napori da se njeni procesi proizvodnje čelika učine manje zagađujućim suočenim sa strožim propisima i zahtjevima kupaca mogli učiniti kompaniju manje konkurentnom u odnosu na kineske i indijske rivale.
Šesti po veličini proizvođač čelika na svetu je najgori zagađivač u Južnoj Koreji, jer su konvencionalni procesi proizvodnje metala koji koriste koksni ugalj za topljenje gvozdene rude i uklanjanje kiseonika visoko intenzivni ugljenik. Kompanija želi da zameni ugalj vodonikom do 2050. godine kako bi ispunila strože domaće propise i sve veće javne pozive za proizvode od čelika sa niskim sadržajem ugljenika.
Posco procenjuje da će dekarbonizacija njegovih operacija proizvodnje čelika koštati oko 40 milijardi vona (32 milijarde dolara) i želi da primeni tehnologiju proizvodnje čelika zasnovanu na vodoniku na osam peći od 2034.
„Ozbiljno shvatamo brigu o životnoj sredini jer naši kupci poput Applea i Ersteda traže od nas da isporučimo zeleni čelik, dok Evropa uvodi porez na granicu ugljenika, a Južna Koreja smanjuje kredite za ugljenik za proizvođače čelika“, Čo Ju-ik, šef Posco-ovog poslovanja sa vodonikom , rekao je Fajnenšel tajms u intervjuu. „Moramo suštinski da promenimo način na koji pravimo čelik.“
Ali on je dodao da bi tranzicija oslabila konkurentsku poziciju kompanije jer se kineski i indijski rivali suočavaju sa manjim pritiskom da promene svoj pristup.
„Naša briga je da li zemlje mogu postići ravnotežu. Evropa, Japan i Južna Koreja agresivno idu [ka zelenoj proizvodnji čelika], ali naši konkurenti u Kini i Indiji suočavaju se sa labavijem domaćim propisima“, rekao je on.
„Ovo nas može staviti u nepovoljan položaj. Kina takođe ima dobre uslove za proizvodnju obnovljive energije, što će rezultirati različitim cenama vodonika i troškovima proizvodnje čelika.
Industrija čelika čini 7-9 odsto svih emisija fosilnih goriva, a neki od najvećih svetskih proizvođača čelika, uključujući ArcelorMittal, ThissenKrupp i kineski Baovu, pokrenuli su inicijative za smanjenje ugljičnog otiska. Švedski SSAB je na čelu takvih napora, proizvodeći čelik bez fosila koristeći gas vodonik prošle godine.
Analitičari kažu da je izgradnja lanca snabdevanja vodonikom ključna za Posco-ov prelazak na zelenu proizvodnju čelika, pošto Južnoj Koreji nedostaje dovoljno kapaciteta za obnovljivu energiju da proizvede dovoljne količine gasa.
Čo je procenio da je Posku trebalo oko 5 miliona tona vodonika do 2050. godine i planirao je da 80 odsto snabdevanja gasom dobije iz inostranstva. Kompanija je potpisala preliminarne ugovore sa svetskim proizvođačima nafte kako bi obezbedila vodonik iz uvoznog prirodnog gasa.
Takođe planira da razvije projekte zelenog vodonika koristeći obnovljive izvore u Australiji, Maleziji i na Bliskom istoku.
„Nije lako obezbediti konkurentnost cene zelenog čelika jer je teško masovno proizvoditi zeleni vodonik iz obnovljivih izvora“, rekao je Kim Kjung-sik, koji vodi Centar za istraživanje čeličnog otpada. „Industrija ima dug put do dekarbonizacije u smislu tehnološkog razvoja i smanjenja troškova.”