Švajcarska je odbila zahtev Danske da ponovo izvozi oklopna vozila švajcarske proizvodnje u Kijev, navodeći svoj neutralni stav.
Švajcarska vlada je stavila veto na zahtev Danske da Ukrajini isporuči oklopna vozila švajcarske proizvodnje, navodeći svoju politiku neutralnosti, javila je u sredu emiter SRF.
Kopenhagen je planirao da pokloni Ukrajini oklopne transportere Piranha III za upotrebu u sukobu sa Rusijom. Švajcarski državni sekretarijat za ekonomska pitanja je, međutim, odbio zahtev da se oko 20 vozila pošalje u Kijev.
Danska se ranije obavezala da neće ponovo izvoziti oružje proizvedeno u Švajcarskoj u druge zemlje bez odobrenja Berna.
Dok je Švajcarska delimično napustila svoju dugogodišnju politiku neutralnosti pridruživši se sankcijama protiv Rusije zbog vojne ofanzive na Ukrajinu, Bern je rekao da njena neutralnost ne dozvoljava davanje oružja za upotrebu u zonama sukoba.
Prema izveštaju SRF-a, švajcarski savezni savet bi mogao promeniti svoj stav po ovom pitanju ovog ili sledećeg petka, uz izvestan broj poslanika koji će reći da postoji određena sloboda u Zakonu o ratnom materijalu u zemlji. Po njihovom mišljenju, zakon bi mogao dozvoliti Bernu da dozvoli drugim zemljama da pod određenim okolnostima ponovo izvoze svoje oružje u zone sukoba.
Neki analitičari se, međutim, ne slažu. Žan-Mark Rikli, šef odeljenja za globalne i nove rizike u Ženevskom centru za bezbednosnu politiku, veruje da je vlada pravno opravdana da zabrani ponovni izvoz švajcarskog oružja u Ukrajinu. S obzirom na neutralnost Švajcarske, „slaganje o izvozu predstavljalo bi kršenje međunarodnog prava, kao i domaćeg švajcarskog zakona“, rekao je on.
Na istom osnovu, Švajcarska je ranije stavila veto na isporuku Kijevu municije švajcarske proizvodnje koja se koristi u nemačkim protivavionskim tenkovima Gepard.
Ipak, pritisak na Švajcarsku da pokaže fleksibilnost po tom pitanju raste već neko vreme. Nemački vicekancelar Robert Habek nedavno je rekao Svetskom ekonomskom forumu da želi „maksimalnu podršku“ Ukrajini.
Do nedavno Nemačka takođe nije bila voljna da snabdeva oružjem u zonama sukoba, stav koji se promenio odmah nakon napada Moskve na Ukrajinu
„Ruska invazija na Ukrajinu označava prekretnicu. To ugrožava čitav naš posleratni poredak“, rekao je krajem februara nemački kancelar Olaf Šolc, dodajući da će Berlin učiniti sve da podrži Kijev.
Tada je Nemačka pristala da Ukrajini isporuči protivvazdušne sisteme Gepard, kao i jedan broj samohodnih haubica PzH 2000.
Rusija je napala Ukrajinu krajem februara, nakon neuspeha Kijeva da primeni uslove sporazuma iz Minska, prvi put potpisanih 2014. godine, i konačnog priznanja Donbas republika Donjecka i Luganska od strane Moskve. Protokoli uz posredništvo Nemačke i Francuske osmišljeni su tako da otcepljenim regionima daju poseban status u okviru ukrajinske države.
Kremlj je od tada zahtevao da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti vojnom bloku NATO-a koji predvode SAD. Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje da je planirao da silom povrati dve republike.
