U vreme kada se svet suočava sa agresijom bez presedana na jednu suverenu i nezavisnu zemlju, Evropska unija treba da se angažuje više, a ne manje, na Zapadnom Balkanu, stoga namerava da nastavi snažnu političku i finansijsku podršku regionu, uključujući Srbiju, na putu ka EU, naveo je Komesar za proširenje Oliver Varhelji.
Varhelji je tako odgovorio na poslaničko pitanje konzervativca u Evropskom parlamentu o usaglašavanju Srbije sa spoljnom politikom EU i pomoći koju država dobija.Evroparlamentarci su u pitanjima upućenim komesaru naveli da je u izveštajima o Srbiji zapaženo da nije bilo napretka po pitanjima koncentracije moći, političkog uticaja i korupcije, a da se Beograd nije uskladio sa politikom EU prema Rusiji, za razliku od drugih zemalja Balkana.
Varhelji je na to podsetio da je Srbija glasala za deklaraciju EU 22. februara i rezoluciju Generalne skupštine UN od 2. marta, kojim se osuđuje agresija Rusije na Ukrajinu, kao i da je podržala rezolucije UN od 24. marta i 7. aprila o humanitarnim posledicama agresije, odnosno isključivanju Rusije iz Saveta za ljudska prava.
„Komisija očekuje da Srbija nastavi da pokazuje posvećenost tako što će se postepeno usklađivati sa restriktivnim merama EU, uključujući onim usmerenim prema Rusiji, u skladu sa deklarisanim strateškim prioritetom EU integracija i pregovaračkim okvirom EU-Srbija“, naveo je Varhelji u pisanom odgovoru.Evropska komisija je u potpunosti posvećena poštovanju vladavine prava i osnovnim pravima i očekuje isto od zemalja kandidata, uključujući Srbiju, kako u kontekstu pregovora o priključivnaju tako i kod implementacije pretpristupne pomoći, dodao je on.
